Prastari avangardni apsurd zakona fizike većine video igara čije poreklo i prvo pojavljivanje nije potpuno sigurno.
Nema apsolutno veze što predstavlja potpunu fizičku nemogućnost i što je u celoj igrici, sa letećim demonima, džinovskim paucima koji bljuju vatru, nindžama sa mačevima umesto ruku, nogu, očiju i svih ostalih delova tela, verovatno baš to najnerealnija stvar, ali igrica u kojoj karakter ne poseduje sposobnost da se odbije od nevidljive platforme pod nogama u sred vazduha da bi napravio još jedan skok i time prešao ključni deo nivoa, jednostavno ne može biti dobra.
Lik ulazi kod druga rano ujutro u 12 sati.
Teodor: Šta radiš to od ranog jutra bre?
Uroš: Igram Star Wars - KOTOR 2
Teodor: Kakav KOTOR?
Uroš: Knights Of The Old Republic 2. I spava me ovo mesto, ne mogu da pređem na drugu stranu nikako.
Teodor: Pa vidiš kolicka je to razdaljina, nema 10 metra, ti si Džedaj, dupli skok i preskoči.
Uroš: Nema ovde skok.
Teodor: Nema dupli skok?!?
Uroš: Nema skok uopšte...
Teodor: (Okreće se i izlazi napolje)
