Se nalazi negde u grlu.
"Duša me boli"
Kad god sam to rekao, ili poželeo da kažem, osećao sam tu teskobu i
nelagodnost u grlu, onu knedlu koju nikako ne mogu da progutam, i od koje mi glas zaškripi i mutira.
Vitalan činilac iliti element našeg života koji držimo u svom posedu. Može biti opasno ako se ispusti.
Jao, nije mi dobro...Dušu ću da ispustim...
Jedinica za merenje broja ljudi na svadbi
- Brate, kod Milutina na svadbi je bilo cirka 250 duša
Fiktivni organ, koji se nalazi, po verovanju, odmah do dušnika. E sad, u zavisnosti od situacije, može da siđe u pete(u slučaju kad je subjekt uplašen), a može da dođe do nosa(u slučaju iscrpljenosti)...
Duša je, ustvari, izuzetno stanje duha koje se ne može najtačnije opisati rečima.
Kažu, ako je imaš, da si čovek koji zna da ceni tuđe i svoje moralne vrednosti, voliš da voliš, da pomogneš, da praštaš, da se družiš. Pa iz tog razloga nekog bližeg, voljenog, dragog nazivamo svojom dušom(mada to sve više prelazi u kurac).
Kad zaboli, veoma je nezgodno. Hladan bol koji izjeda u grudima i protiv koga ne možeš ništa, ali baš ništa.
Duša ne može biti loše stanje duha, kome je stanje duha loše, taj dušu nema.
I povrh svega, ona je izuzetno mirišljava stvar, jer miriše na čisto.
- Izleteo neki narkoman, u pet ujutru, ej! Zamisli traži nam cigare! Ma idi bre, duša mi sišla u pete...
----------------------------
- Brate, kakve pripreme smo odradili, koja suva trčanja, koje vežbe, samo da se vratim kući da se odmorim kao čovek, duša mi u nosu!
----------------------------
- Dušo, srce, ljubavi, dođi pored mene!
- Zilj, zilj, mva, mva! Teraj se u pičku lepu materinu!
----------------------------
- Brate, ostavih Jelicu, duša me boli!
- Ma puca tebi kurac, čim je ne zoveš... Ti dušu nemaš!
----------------------------
- Jao Ana, kako si ti lepa devojka! A tek kako mirišeš, kao duša!
Masivno devojačko poprsje.
- Au, vid' male Jane što se razrasla, bogami ima dušu.
- Pa priđi joj pičko.
- Aj odo'... Zdravo, ja sam Marko, boga ti mala, šta ti je to?
- Otpišaj ljaljane, mojne te izlomim ko pičku.
Novonastali flafičasti izraz koji je svoju slavu stekao putem raznih društvenih mreža.
Tviterašica ga koristi kod ziljavog izjavljivanja ljubavi svojoj drugarici iste karakterne osobine sa kojom održava još ziljaviji držimo-se-za-mali-prst-dok-šetamo odnos i kod pokazivanja raznih kurčevih simpatija prema mačkama, pederskim kučićima i plišanim igračkama. To je, jelte, tako "in" i ima težinu svih, sada već arhaističnih, "aut" finih izraza i epiteta zajedno.
Nije to toliko opasno i da se oguglati, ali ako imaš kitu i nazivaš sebe muškarcem, a "Duša" ti izleti iz usta, e onda je situacija škakljiva. Neosporno je da si dukatlija i da možda uz to imaš i bizarni fetiš da dobiješ žešće batine šutiranjem martinkama u glavu. Al' dobro, fetiš k'o fetiš i u neku ruku normalan, imajući u vidu šta sve postoji. Japanka kenja i pusta peglu sestri bliznakinji u usta dok keva sve to snima, npr. Međutim, ako nikog ne nazivaš bubilijem i voliš toplo piče, opravdanje ti je samo da pokušavaš Azdejkovića naterati da se po prvi put oseća muškarčinom.
- Ideš li, rode?
- Duuuuuuuša.
- Koj' vam je bre kurac?
Najobnovljiviji resurs u srpskom narodu.
-Sinoć sam dušu ispovrać'o...
-Jebeno brate...-Nosio sam 2 tepiha na deveti, duša mi je na nos izašla!
-Vjerujem!-Volio sam je, dušu sam joj jebenu dao, a vidi sad, ona sa drugim...
-Sve razumijem...-Brate zakasnim ja ono da uplatim, i trčim, ko bez duše...
-Brate kolko si je puta ostavi van sebe, svaka ti cast na regeneraciji!
Jedna mnogo vazna i krajnje neophodna stvar u zivotu
jer bez svega se moze ali bez duse se ne moze!
Dusa nas boli kad smo tuzni,moze da bude u nosu,
ranjena,stara,nova,prosta,tanana,topla,velika,mala,sitna,zaljubljena,romanticna,
i dobra i zla i crna i zlatna i medena i ledena.
Pitamo se gde ce nam dusa?Neko je dusa od coveka a nekom iz'es dusu.
A kad nas vise ne bude bilo to znaci da nas je dusa napustila.
Prvi organ koji su ljudi izmislili. Jeste da to niko nije video, ali to nema veze, tu je.
Nekakva čudna tvorevina koju niko nikad nije video, a ipak je mnogi smatraju za najlepšu, najukusniju i najbolje nešto na svetu.
- Ajde, pile dedino, uzmi malo ove krtine, vidi kakva je, k'o duša!
- Joj kako je lepa ova haljina, a još kako ti stoji, k'o duša!
- Kako je slatka ova beba *bucibucibuuu*, duuušaaaaa...
- Dušo moja...
Ako je telo hardver, duša bi onda bila softver.
I šta se onda zbiva sa OS-om kad komp rastaviš na komponente, od kojih je pola stvari crklo, a pola si dao komšijskoj deci - pojma nemam! :)
Deo čovekovog bića za koji se često naručuju pesme u kafani.
"Majstore,sviraj mi "U tem Somboru"-za moju dušu!"
Ono što ljudi koriste kada hoće da opravdaju svoju slabost, lošu odluku ili, ne daj Bože, ubistvo ili prevaru. U njoj su smešteni svi mogući izgovori za loše raspoloženje, opis neke druge osobe ili pak samo prazninu.
Primarni organ osoba sa 70+ godina.
Eee, duša moja si zna kol'ko sam se naradela...
----------------------------------------------------------------------------------
Sine, idi kupi babi jednu četvrtinu s meso, pa nek umrem odma... Duša mi 'oće burek.
Obična roba na tržištu sudbine.
Crnjak, težina, dosada, smor, i sve to u samo jednoj riječi. Izraz potiče iz Crne Gore, stoga se i nije čuditi što samo jedan izraz opisuje sve te radnje, dusa nam je bila da koristimo sve te druge termine.
- Ljubavi aj se plakni malo pa d' se jebemo!
- E ako ću jebi mi oca!
- Pa moraš se nekad okupati!
- A dusa mi je sad se dizat', u svakom smislu! hehe
- Komšiiijaaaa! hehe
Posle nekoliko silnih teorema o tome šta je duša na Vukajliji, konačno sam došao do sledećih zaklučaka u vezi nje :
-duša je energetski potpis nervnog sistema, što je nervni sistem razvijeniji veća količina energije se koristi za njen razvitak (zato valjda niko ne govori da li crvi imaju dušu, mada oni je verovatno imaju samo ne mogu da je mnogo razviju)
-što je duša razvijenija, razvija se i osećaj o stvarnosti, večna pitanja o tome ko smo mi, šta smo mi, koja nam je svrha, to ide u paru sa razvijenim nervnim sistemom - pa zbog toga ja ne viđam hobotnice ili ajkule kako filozofiraju o životu
-mašine nemaju dušu, ako bi je možda razvile, takođe bi razvile mogućnost da prkrše tri čuvena zakona Asimova, jer biće koje zna da razmišlja za sebe i da deluje svojom voljom, može bez problema da prekrši bilo koji zakon koji mu društvo ili okolina postavi (zbog toga večitu dilemu o razmišljanju nije pametno dati tvorevinama koje mogu da potencijalno jednom sofverskom greškom, odluče da je odgovor na sva njihova pitanja u tome da raznesu celo čovečanstvo nuklearkama)
-šta se dešava sa dušom kada telo umire nemam pojma, uz dužno poštovanje, ali jedina mogućnost da se to otkrije jeste da i ja sam umrem i odem da pitam nekoga k'o vodi posao oko njihovog preuzimanja ali onda neću moći da se vratim
-eh, da, i jedini način na koji može da se pristupi naučnoj temi šta je duša može samo na osnovu razmišljanja, duša je nešto što je naučno nemoguće izmeriti pa zato i njoj ne postoji nijedna nauka (i ne morate da podsećate na onaj čuveni eksperiment u kojem je onaj Amerikanac 1907. izmerio težinu jedanaest ljudi, a onda sačekao da umru od tuberkuloze i onda izmerio da svako od njih teži manje od 21 gram, jer iskreno ti ljudi su lako mogli da ispuste urin ili neku drugu telesnu tečnost usled umiranja pa zato je moglo da se zaključi da su lakši za određenu težinu)
-Duša je kod svih ljudi, ali oni koji najebu u životu počnu da se pitaju kako ona zaista vredi jer ionako, nemaju ništa više u životu, dok oni koji nešto naprave u životu nemaju vremena da se pitaju šta je to duša i šta ona radi...
Beli dim čudnog oblika i mirisa koji kada izađe iz televizora on prestaje da radi.
- Milena, kakva se paljevina to oseća? Šta si sad uradila u kuhinji sunce ti žarko?
- Ništa Mile, nastavi da kopaš. Televizor ispustio dušu. Moram da ga hitno vodim na reanimaciju.
- A kada je ususivač crk'o trebalo ti je mesec dana da ga odneseš na popravku, a za tv par sekundi da odlučiš.
- Na usisivaču ne možeš da gledaš "Istrošenu ljubav" a uostalom šta ti je falilo da malo zasučeš rukave i jednom nedeljno ribaš pod? Ćuti i uživaj. Odoh kod majstor Žileta da ga odnesem i da svratim do komšinice Cice. A ti kada završiš kopanje, operi sudove, nema mnogo.
Kažu da postoji, da je materijalna, da je stvar, da se nalazi u čoveku, da čovek bez nje nije čovek. I postoji. Ali često je teramo od sebe, i to svojom voljom. Najčešće posle velikih pijanki, posle povraćanja.
Drug: Što si tol'ko prebledeo, bre, pokreni se malo, obilaze te kao spomenik, gubimo zbog tebe.
Ja: Ma pusti me u kurac, sinoć sam dušu ispovrać'o, nemam volju za životom.
