Kape koje su, po Radošu Ljušiću, trebale da postanu simbol serbsta u novoj i tek oslobođenoj državi Srbiji. Nazvane po velikanima naše krasne istorije, plan je bio da uđu u narodnu nošnju, da postanu deo folklora. Ali, surovi 19. vek nije dao srpskoj sudbini da dobije kape sa imenima najvećih Srba već im je dao kape dizajnirane kod Švabe za potrebu njihove vojske. Kape poznatije kao šajkače.
Više se niko ni ne seća dušanki i lazarica, ali se Radoš Ljušić verovatno nada da će doći dan kada će one voskrsnuti zajedno za velikom Srbijom jednoga dana.
Negde u tek proglašenoj Kraljevini Srbiji:
-Rodoljube! Rodoljube, jebemu gajde, šta ti je to na glavi?
-Pa kapa.
-'Ajde! A ja budala mislio da si gaće stavio na glavu! Ne budali, Rodoljube, nego govori kakva ti je to šapka na ušima!
-Šajkača.
-Kakva bre šajka, crno dete, si ti lud?
-Ma ne šajka nego šajkača, deda, š-a-j-k-a-č-a!
-Kako god, đavo je odnio! Što je mećeš, okle ti?
-Dao mi kaplar Jevđenije od preko puta.
-Kaplar?
-Pa jašta, deda, mnogo postala popularna posle onije ratova s Turcima.
-A ček', sine, ne razume deda, zar nemaju takvu kapu Švabe?
-Pa jeste, kod njih je nastala ali...
-E jebem ti život da ti jebem! Pa dobro bre, Rodoljube, kakav si ti to rodoljub? 'Oćeš da me oteraš u 'ladni grob pre nego što mi je suđeno?
-Ne razumem u čemu je problem?
-Jebe se vas mladima za tradiciju! Nekad se znalo! Svaki srbenda na glavi ili dušanku ili lazaricu, a ne...ne ta govna što vam dolaze s Zapada!
-Nemoj tako, deda, i ja nosim Dušanku, ali ne na glavi...
_______________________________________________________________________
Danas, negde u Republici Srbiji:
-Sine, metni šajkaču na glavu. Slava je, valja se!
-Ma beži bre, ćale, sa tim seljačkim glupostima!
-Sram te bilo, balavenderu jedan, nemaš poštovanja prema staroj srpskoj svetoj tradiciji! SSS tradiji! Još je stari srpski običaj, još iz vremena svetoga cara Lazara, da se na krsnu slavu nosi šajkača. E kakva je ova mladež danas, Srbine, šta si doživeo!?
