Znate ga, sigurno. Gledali ste filmove u kojima on glumi, a možda ste čak i bili te nesreće da čujete njegov bend, "Tries sekundi do Marsa". Da, oni metiljavi emo pank smarači. Ono što je za njega karakteristično, jeste da ako si muško imaćeš neodoljivu želju da ga fizički povrediš svaki put kada ga ugledaš na ekranu. Jednostavno ima tu neku pičkastu facu i pedersku auru. Iako nije gej, budi neku sumanutu homofobičnost u tebi za koju imaš osećaj da bi nestala samo ako bi mogao da mu odvališ onako junačku šamarčinu preko lica. Da li je u pitanju neka ljubomora izazvana činjenicom da on "taki, kaki je" može da ima bilo koju ribu ili je to do njegove kenjkavosti koja ti budi poriv da automatski uspostaviš dominaciju, nije poznato. Ono što je sigurno, jeste da je svaki režiser u čijem je filmu Džared glumio, imao o njemu potpuno isto mišljenje poput tebe.
- Kada je Džared došao na audiciju za "Borilački klub", režiser Dejvid Finčer verovatno nije razmišljao više od pet minuta šta će sa njim. Tako je ovaj dobio ulogu lika koga Edvard Norton uništi od batina, te ostatak filma nosi masku preko lica. U drugom Finčerovom filmu prvo mu sprže facu, pa ga ubiju.
- Meri Heron, rediteljka sumnjivog seksualnog opredeljenja, Džekiju je, u svom filmu "Američki psiho", uvalila ulogu iritirajućeg japija koga Kristijan Bejl izmasakrira sekirom.
- U "Rekvijumu za snove", Daren Arnovski imao je drugačiji pristup - dao je Letou ulogu pajdomana koga heroin potpuno razjebe, pa fasuje gangrenicu i odseku mu ruku. Takođe, keva mu prsne, a riba mu postane kurvetina.
- 2004. godine, Oliver Stoun, shvativši prirodu ovog glumca, dade mu ulogu pedera koji umre na kraju.
Oprezspojleri.
