Lep detalj kod svakog pravog gospodina, u vremenu kad su cilindri i šeširi bili aktuelni i obavezni kao odevni predmet (nenošenje istih je bio opravdan kod dece, a nenošenje jedna vrsta nekulture).
Lepo je pristajao uz neko lepo odelo, smoking, zajedno sa perfektno izlakovanim cipelama, štapom i već pomenutim cilindrom. Služio je, naravno, za informisanje o tačnom vremenu, radio je (a mnogi i dalje rade) na navijanje. lepim i prefinjenim pokretom ruke se vadio iz specijalno šivenog džepa na odelu (koji je služio samo za taj sat), a bio je vezan lepim lančićem za pantalone.
I dan danas se može videti kod nekih ljudi, ali je izgubio primat pojavom ručnik časovnika (kao i digitalnih satova, sada i mobilnih telefona).
Stvarčica koja, ako se nalazi u rukama starijeg gospodina, automatski označava visok stepen inteligencije.
- I sine, kako je bilo u školi?
- Super mama, naš učitelj ima džepni sat, sigurno je veoma pametan.
Merna jedinica za obavljanje posla džeparoša.
Nešto obično viđeno u filmovima kod elegantnih kul likova(dok čekaju neki voz sa pristižućim gostima,u zasedi,u kombiju, čekajući dogovoreno vreme za upad u banku,čekajući da bomba eksplodira, itd). U stvarnom životu potpuno potisnut pojavom mobilnog telefona i ručnog sata, retko ili ne uopšte viđen. Retki ljudski primerci koji ga još imaju obično nose bombu u koferu, mačku na ramenu ili su prosto zaluđenici.
U današnje vreme-mobilni. Pravi sat se više nosi iz navike ili kao modni detalj.
-Brate, kolko je sati?
-Nemam sat...
-Pogledaj bre na mobilni, u džepu ti je, mom crkla baterija!
