U svakom mestu i u svako vreme postoji jedna takva. Kad si mlad, neiskusan i željan, trsio bi svaku, realno. Da kažemo, da (kao) imaš i neki ukus, pa su ti trećina gabori, sleduje da ti je simpatično 2/3, a lepuškasto pola. Ono što nazivamo ''dobrom ribom'' zauzima otprilike 1/4 devojačkog življa, a vrhunska je tek svaka dvadeset peta.
Ali ova je van konkurencije. Ona bi lagano ušla u ovih potonjih 4% vrhunskih, da hoće. Ne, ona je ortak, voli sport, posebno basket, hoće da ti pomogne u spremanju ispita ili popije čašicu domaće rakije sa tobom kad ti je teško na duši, sprema straobalne palačinke i muti vanzemaljsku nes kafu, nosi prostu, uglavnom sportsku garderobu kojoj sama njena figura daje dozu gracioznosti, retko se šminka, a nove tehnologije i socijalne mreže skoro da i ne koristi. Maniri i kućno vaspitanje se podrazumevaju. Jednom rečju, zdravo jedno, i lepo, domaćinsko čeljade, od dobrog oca i još bolje matere.
I tako, dok sa ekipom blejiš u bašti popularnog kafića u glavnoj ulici, namah primećuješ da žagor zamire, da se i muško i žensko muva laktovima i klima glavom u istom pravcu.
U moru šetača, ona HODA! Odlučno i samouvereno, a opet nežno i pohotno u isto vreme. Sama.
Taj deo ulice je blaga nizbrdica pa štikla njene sandale prva dodiruje vreo asfalt i pravi nevidljivi cunami koji neopaženo pomera zapanjene posmatrače i kreira počasni špalir pred njom. Bat njenih koraka potire basove iz okolnih zvučnika, a blagi povetarac opsednut mirisom njenog tela, draži nozdrve i golica maštu nemih očevidaca sirove lepotinje. Ona nosi dugu, belu, pamučnu haljinu do gležnjeva, koja jasno ocrtava skladne, duge noge, slivene sa bedrima ispod atletske zadnjice. Odatle počinje tanani struk, sa jedva vidljivim stomačićem, iznad koga, uperene ka mesecu, ponosno gledaju izvajane dojke natprosečne veličine. Publika koju je prošla, sada već može da vidi da je haljina otpozadi otvorena i da nema tragova brushaltera niti ostalih pomagala, što muškarcima nesvesno razjapljuje čeljusti i dodatno rogači oči. Ramenu su široka, ravna i gola, blago preplanula. Ruke se nehajno, ali opet ravnomerno i pravilno privijaju uz telo dok hoda, kao da rade po specijalnom programu razvijenom pri NASA-i. Vrat kao u gazele, beo i mesnat, sa prostom, ručno pravljenom ogrlicom od posrebrene žice na koju je neobavezno nanizano nekeliko mesečevih kamena. Duge, smeđe kose jednostavno vezane u rep, tako da otkriva malene, perfektne ušne školjke, sa dve obične, povelike, srebrne alke. Malo isturene brade, na kojoj počivaju puna, blago nakarminisana usta, sa uočljivim zarezima pri vrhu gornje usne, kao crvenim flomasterom iscrtanih. Licem bez pudera dominira blagi osmeh koji naglašava harmoniju čela, nosa i obraza na kojima blješte dva smaragdno-zelena oka, upadljivo naglašenih maskarom ispod zift-crnih, tankih obrva.
Trenutak njenog prolaska korzoom se pamti i prepričava kasabom, tačno do onog momenta, kada se pojavi nova ''ta''.
- Znaš onu vrh ribu, kako da ti objasnim, zrači devojka...
- Ona što hoda sama kroz grad?
- E, ta!
