Da ga prvo pravilno napišem, jer linkovanje ne ide sa zarezima: E, živote, luutalico!
Uzvik apsolutne nemoći da se promeni nešto važno, a daleko, a teško, a ovaj život je tako siv, kao kišan dan po kome ljudi samo žive dok ne umru u exploziji depresivnih boja, a mi samo kao posmatrači kojima se ta boja sliva niz lice kao potoci praznine ... EEEE ŽIVOTE LUUUUTALICO!
Moze i kao uzvik samosazaljenja, uglavnom ostarjelih djecaka, kao vapaj za prolaznoscu i laznim provodom koji je iza njih.
Uglavnom neiskren iskaz ..
-Sto si se smorio?-
"Ma, pusti me.! E zivote, lutalico .."
