Čini mi se da je ovo kraća ili manje poznata verzija one stare narodne: "Šta li misliš, čemu li se nadaš?" Uglavnom je izgovaraju rezignirani roditelji, kad popizde od detetove nesposobnosti ili neke druge vrste neznanja. Cilj je da sjebe mlađanog studenta koji je okinuo prvi ispit ili ćerku koja je prvi put došla kući mortus pijana. Kao i u raznim drugim životnim situacijama. Tek, poenta je, svejedno, ista!
Student: Alo, ćale. E pala sam.
Tata: 'De si bre pala? Što ne gledaš 'de ideš?
Student: Ma ne bre to. Ispit sam okinula! Ova kretenka od profesorke se zakačila baš za mene.
Tata: Pa drugi put padaš taj grčki! Dokle više u tri lepe materine?!
Student: Pa, ćale, kad mi nisi dao da uzmem engleski ko čo'ek!
Tata: Puj! Engleski! Moja ćerka da uči zapadnjačku propagandu od jezika. To samo dok si morala! Neću da mi ideš po kući i da mi pričaš: "pliz", "sori"! U ostalom zar ne znaš da je tvoj deda Ilija bio solunac. S fronta se vratio slep, al je grčki naučio bolje nego Grci sami!
Student: Pa, bre, tata, i ova se zakačila za mene. Ispitivala me triput duže nego sve ostale!
Tata: Eeeeeeee, moja ti! Kažem ti, bolje od Grka znao deda Ilija grčki! A ti tako! Pa, prevrće se u grobu, sunce li ti žarko! Sad kad ti se završi ovaj ispitni rok, sve ću ovaj ram od spomenice o tebe da polomim!
Student: Ali, tata, bre!
Tata: Eeeeeeee, moja ti! Pa sestra ti magistar postala, a ti ne mo'š taj jedan ispit da položiš! Mater mu, sve si me razočarala.
Student: Master, tata, master. Nema više magistar!
Tata: Pu i to! Sve to zapadna propaganda! Kak'a Bolonja, treba vama studentima po 25 vaspitni', pa da učite! (nakon ovoga student čuje samo: tutututututututu)
