Nit sam bio po velikim bratovima, slagalicama, menjanjima zena i mom dnevniku(valjda se tako zvalo ono na b92 od pre neku godinu), pa zato i ne mogu iz ugla neke instant(5 minuta slave, dodjes, odes i gotovo) zvezde da govorim, al mogu da govorim iz ugla zabuljenog posmatraca.
Danas je toliko realiti shoua da nesvesno(ako ne pratite to, nego pod uticajem okoline) i svega toga budete okruzeni nekim novim nebitnim ljudima koji se pojavljuju svaki dan u vasem zivotu. Pa morate nekog nesvesno zapamtiti! Danas mu i dodje ko cilj da se pojavis na tv u nekoj real ili kviz formi (pa cak i da si gledalac stalni kod Kalinica, i nametljivi posmatrac svake dodele grand automobila za najmanju licitiranu ponudu). Neko jos sto ne istampa vizit kartu sa imenom emisije gde je bio.
E sad, ako te instant zvezde misle da buljimo u njih zato sto su one poznate, neko i nesto, varaju se, mi buljimo jer su nam poznate od negde, a ne pada nam na pamet TV, nego nam pada urodjena kultura da pridjemo poznatom i pozdravimo se s njim, da ga ne iskuliramo.
Al ne mozemo da se setimo, pa nagadjamo.
A kad instant zvezda sazna gorku istinu da ona za nas nije nista vise od nekog koga vidjamo svaki dan kad izadjemo napolje, taj momenat je priceless...
Svirka uzivo. Neka devojka prilazi klavijaturisti, daje crvenu i narucuje pesmu. Posto je njemu posao takav da srece dosta lica, uvek mu je neko poznat. Al ova je nekako mnogo poznata. Ko je ova? Neka bivsa bivsa, bivsa drugarica, zaboravljeni rod? Ili samo neka sa prethodne svirke s kojom se je tad upoznao? Mora da je pita.
"Izvini, jesi ti bila pre neki dan u Gunjetince na onu zurku?"
"Ne, kakvo bre, Dezdekutince, nisam."
"E onda si bila u Vranje, u Gasinu kafanu."
"Ne zalazim ja u Vranje..." (vec se zacrvenela).
"Ma poznata si mi nesto..."
"Pa ja sam bila u velikom bratu."
"Ti...hahahahahahaha, pa eto odakle te znam."(primer je sto posto istinit)
