Obično se izgovara (onako da zvuči upitno) nakon što smo od sagovornika čuli jako zanimljivu ili neverovatnu priču. Ma koliko ta priča zvučala neistinito i nerealno. Izgovaramo čisto da bi ga ispoštovali. Slično kao: Ne seri? Stvarno? Majke ti?
- A: Brate, da čuješ ovo, ja nisam mogao da poverujem.
- B: Šta, šta? Pričaj.
- A: Moj deda juče išao na pecanje...
- B: I? I? Šta?
- A: Pa išao on na pecanje tako. A on kad ide na pecanje on voli da ponese i pušku. I uzeo on tako zabaci plovak i čeka... Kad vidi on tu preko reke srndaća. I on uzima onu pušku, stavlja dva patrona, nišani... I kako je nanišanio on opali i u tom trenutku skoči som iz vode i ne'š mi verovati ubije soma i srndaća jednim patronom. I onako od radosti baca onu pušku na zemlju, podigao ruke i skače i kako je skočio uhvati fazana!
- B: Ei brate?
