Stres, frustracije i problemi dugo sakupljani čuče nagomilani u unutrašnjosti, čekajući pod pritiskom tačku pucanja i konačan izliv i oslobođenje. Ćutiš, trpiš, misliš proći će i sve gutaš. Ali kurac, sva ta sranja nemaju đe da odu i talože se dok ne dođu do grla, a onda je dovoljna i samo jedna riječ da te nadraži da izbaciš sve iz sebe, i to najčešće po nekom slučajnom prolazniku koji te je samo pitao koliko je sati. Tada sve što te muči silovito izlazi napolje, bujica iskrenosti koja svuda okolo ostavlja trajne fleke.
Dosta mi je da me cimate za svaku sitnicu! Te daj mi pare za kladionicu, daj mi za cigare, daj mi auto, ostavi mi stan, daj mi malo ženu da se opustim, daj litar krvi, NE DAM BRE! Odjebite paraziti u pizdu materinu! Ne dam, i gotovo! Dosta me je jahao ko je stigao, oću i ja malo da jašem sad, došlo je i mojih pet minuta! Neće bre Mile više da popušta, nisam ni ja Tadić majku mu. Jebe mi se i za vaše probleme, vrište mi muda za vaše kredite i račune, za politička sranja i tračeve estrade. Ne zanima me ko koga trpa u čmar i koji komšija je umlatio ženu sinoć. Dosta je više! I neću da platim pivo sad, aukurac !
Sakupljanje emocija u sebi može da rezultira samo ejakulacijom, što ne donosi dobro nikome. Zato zajebi zadržavanje, prazni se odma' i prskaj non stop!
