Rečenica ili skup sto dužih rečenica u kojima se uptrebljava što više komplikovanih ili stranih reči kako bi se slusalac što više zbunio, i posle više ponavljanja iste doveo samog sebe do stanja potpune izbezumljenosti. Važno je napomenuti da smisao te rečenice ili skupa rečenica, nije u prvom planu vec je namera govornika bila da pokaže kako je on jedan načitan, elokventan, inteligentan, dr mr, akademik. Narodski rečeno, idiot.
Običan covek: Ja mislim da je naša privreda u krizi.
Ekonomista: U globalnom smislu da. Ali, u okviru našeg privrednog sistema postoje određeni neiskorišćeni kapaciteti i signifikantni faktori koji kada bi se povezali u jednu konzistentnu celinu, mogli bi dovesti nasu ekonomiju do potputnog oporavka. Naravno svi ti faktori imaju svoja dejstva koja su veoma stohastična i samim tim se njihovom proučavanju mora sistemski pristupiti, i odrediti čija dejstva bi imala takav uticaj koji bi inkorporirao u sebi dalje progresivno i ekstenzivno kretanje sistema ka optimalnosti. Najeklatantniji primer za to vam je...
Običan čovek se isključio i u sebi pomislio: Dobra ona Džesika Alba...
