Jedan od najvećih bendova u ex-SFRJ, poznat i kao Katarina II i Ekatarina Velika.
Ostavili su veliki trag u istoriji rock muzike na ovim prostorima i ogroman uticaj na mlade muzičare. Kult EKV-a je toliko jak i toliko rasprostranjen da se lako može nazvati fenomenom.
Ali, ni krivi ni dužni, članovi EKV-a (a posebno Milan Mladenović) su "zaslužni" za sjebavanje mlađanih muzičara koji i nisu preterano iskoristili blagodeti interneta pa nisu provalili da je EKV bio ispred svog vremena i da je guranje EKV tripa nije sada nešto posebno i spektakularno.
Opčinjenost mladih srpskih rock bendova EKV-om je sasvim ok, ali samo ako se ne ide u patetisanje i klozetsku filozofiju. Jedno je biti inspirisan EKV-om i Mladenovićevim tekstovima, ali nešto sasvim drugo je pravljenje nenamerne sprdnje od toga. Sprdnje, jer je zaista poražavajuće da bend koji je aktivan desetak godina nema nijedan pošten demo, nema ni tri pesme postavljne na MySpace stranici, u nekim polu-intervjuima tupi kako je njihova muzika inspirisana EKV-om. Čast svakome, ali to je smešno. Nije smešan EKV i inspiracija istim, već neverovatna ironija - inspirisani EKV-om nemaju ideje da napišu/iskomponuju jednu pesmu vrednu pomena. Samo su jedan u nizu EKV klo(v)nova, jedan u nizu bendića koji crpe filozofiju i poentu svih stvari iz tekstova Milana Mladenovića, a nemaju ni trunke originalnosti, niti bilo čega svog. Ako su u pitanju tribute/cover bendovi situacija je bolja jer su oni izabrali put benda koji svira tuđe pesme i ništa im više nije potrebno, ali koliko je to zaista bolje? Od 10 takvih bendova nađe se možda samo 1 koji zaista radi obrade na neki svoj način i time zaista pokazuje univerzalnost Milanovih ideja koje se mogu uz drugačije aranžmane iskoristiti i ovo doba. Ostalih 9 su tu da budu neka predgrupica (u najboljem slučaju), muzičkim umećem su ostali na nivou početaka rada benda i ono kako oni sviraju obrade je muzičko kriminalno delo.
Daleko najgori su EKV filozofi, oni koji bend i MM-a dižu u nebesa kao da su božanstva (na neki način oni i jesu božanstva, ali kad ove osobe govore o njima to postaje sprdnja sa zdravim razumom). Toliko veličanje nečega se može videti kod veličanja neke političke ličnosti i to svakoga može dovesti do prevrtanja očima (najblaži oblik negodovanja) pa do ulaska u žučnu raspravu (slom živaca - krah strpljenja zbog naslušanih nebuloza). Problem je u tome što ni o čemu nisu sami razmišljali, što ništa nisu gledali svojim očima već su sliku o svetu preslikali iz Milanovih reči i time svoje ja, svoju individualnost zatvorili u špajz svesti.
#napomena#
Veoma poštujem EKV i nikakva namera mi nije bila da ih ispljujem.
Poštujem i fanove tog benda, kao i sve one inpirisane njime, ali ove patetično-ljigave nadobudne filozofe ne mogu da smislim.
