MIZANTROFI2
A Veče sa Malim Kepecom izgledalo je kao dno u čaši kreativnosti "Prve". Daklem, prva životna lekcija koju ova kvazi-emisija pruža: od svakog dna može dublje. Ponešto ipak zadržasmo: mlade marionete koje na povlačenje konca pljeskaju ko da im je poslednje, preselo im dabogda baš. Začuje se i poneko „u-uau-u-uau“. Šta ste zapele, aman, polako s tim rukama. Svrbeće posle, malo malo pa kreneš da biješ ko mutav, da bar znaš zašto, ali tako je napis'o čika iz režije, svetli tabla, pa udri do zore ako treba. Plaća čovek, nije da ne plaća. Pitaj tog čiku eventualno da staviš neku kesu na glavu da te familija i poznanici ne prepoznaju. Sramota je.
Elem, Mali Kepec dobija zamenu. Petostruku. Ni najgrđi gen tako ne mutira.
Svaka emisija počinje na isti način. Kratka uvodna špica. Članice petorke u muškim odelima glume neko ludilo. U studiju marionete već mlataraju rukama i arlauču, a muški glas kreće sa dvominutnom torturom „Dobro došli u šou žene, a žene su...“
Fala na obaveštenju, od srca. Nismo mi Ameri da ne znamo šta gledamo, peremo živuljke u veš mašinama i slični ispadi. A ko zna, možda su i oni tako počeli. Ako čovek mož' da zaglupi, dobro nam ide. Trudimo se, vala, isplatiće se.
Najava uvek istim redom, glasom gospodina za koga bih lično angažovala Đovaka da vežba smeč sa njim. Na njegovoj njušci.
Žene izlaze "na scenu" jedna po jedna, u transu mašu marionetama. Izveštačeno do bola, ko samo smisli ta sranja, dabogda mu deca učestvovala u istim. A to ne bi, a?
Maaaja Vooolk
Fizički hibrid Vučitelja i Eve Ras - mešanac. Vučica, dakle, matora, rek'o bi neko pogrdno, ona pak tvrdi da život počinje posle pedesete. Verujmo joj. Književnica valjda, jebem li ga. Rek'o d'izguglam koju reč. U prvom planu par razvoda, ispunila cilj - kaže žena - trošili je petorica odjednom... Dosta, fala lepo. Samo me zanima je l' odatle potekla inspiracija za broj voditeljki. Aj' dalje.
Iriiina Raaadović
Prototip plavuše iz viceva. Omekšaš kad je vidiš, bude ti žao. I ona je neka vona-bi-književnica, kako to Ameri kažu. Propali brak u prvom planu, daklem sve je tu... Može dalje.
Naatašaa Riistić
Đembela ženica, šatro slučajno završila pred kamerama. Na šta bi tek ličilo da je namerno, pu, pu, da ne ureknem.
Maariija Kilibaaarda
Bingo dvometrašica, prijatnog izgleda. Tu se sva njena prijatnost završava.
Ivaaana Zaaarić
Da standard opada ova gospoja je pravi primer. Svaka emisija koju vodi grđa je od prethodne, u svakom smislu. Ali dno nikad nije kraj, ko što rekosmo već.
I to je naš peterac, u punome sjaju. Vozdiže kursadžijski humor na pijedastal presmešnosti. Da, da, toliko je loše.
E, sad, ima tu i neki gost, maksimum dvoje. Ironija je što se gosti i pored pet gospoja-alapača najave sami. Stanu pred onu kameru i omlate ko su, šta su. Ako ih ima dvoje između sledi dramska pauza. Režija, jebo ga otac, piši onim mamlazima da tapšu, pocrvene čovek.
Taj minut pričanja je verovatno i najduže ispričana priča u kontinuitetu, u društvu ovih pirana.
Tema emisije su "važna životna pitanja". Porodica, seks, fobije, bla bla, truć truć, uz pokoju spontanu pošalicu, kojoj se ne smeje čak ni ostatak petorke. Daklem, druga životna lekcija: objektivnost.
Manje bitan deo emisije - gost - sedi okružen ovim piranama. Kakav crni centar pažnje, ništa nije slučajno. Dao bi se u beg, garant, samo da ove nisu sa svih strana, a i Đembela kad zareži dupe odmah zalepi za fotelju. Pa sirotom nesrećniku ostaje da transferuje. Optimistično, u prvih petn'est minuta pokušava da dođe do reči. Izboriti se sa napastima nekako, vremenom konta da je to nemoguće i uglavnom nemo gleda ženskadiju kako pametuje. Daklem, konačno, treća životna lekcija: kad ne mož' da pobediš, ne gubi snagu džabe. Čekaj, pošast će proći. Eventualno.
Iza scene...
M.K.: Nervozna sam, ujedam, pokvarila mi se šminka, ono sranje za aplauz svetli non stop, idioti tapšu već pola sata bez prestanka...
Đembela: Jao kad si kod ujedanja, 'ladi mi se iz pekare ovo, biće ružno posle, da ja to pojedem ipak, a?
Vučica: Nemoj, umazaćeš se, našminkana si. Mada, ko da je bitno, život ionako počinje posle pedesete eheheheheh.
:bled pogled sviju prisutnih:
I.R.: Jao, 'oće li prestati da aplaudiraju, puca mi glava. O čemu uopšte danas pričamo?
I.Z.: O Daunovom sindromu i životu retarda.
Vučica: Mentalno zaostalih, Ivana, pobogu!
I.Z. E, to, aj' sad počinjemo, najavljuje ovaj već.
Neko iz režije: Devojke, mala promena, ugasili smo tablu za aplauz, danas publika aplaudira sama, ako baš zabodu, klimajte glavom kao znak da treba da se smeju. OK?
...nakon najave...
I.Z.: Danas pričamo o Daunovom sindromu...
Publika: AHAHAHAHAHAH.
