Iritantna pojava kada ljudi pri razgovoru sa vama pomeraju svoje usne tiho ponavljajući vaše reči bez ispuštanja glasa. Takvi ljudi usmesto gledanja u oči sagovorniku, posmatraju mu isključivo usne, unapred anticipirajući šta osoba želi da kaže. Iako se čitav proces najverovatnije dešava nesvesno, odmah se uočava i može vrlo lako sagovornika da izbaci iz takta. Ukoliko se ne dešava nesvesno onda je izraz sadističke potrebe za remećenjem koncentracije osobe u dijalogu.
Iskreno ne znam da li je ovo neka vrsta verbalne retardacije individue, ali znam da me užasno nervira.
A: I tako krenem do grada po pljeku i sretnem Uroša, reko dećemo, kaže ajde na piće... ... Brate šta radiš to koji moj kurac?
B: Šta radim?
A: Bleneš mi u usta i ponavljaš moje reči, koji ti je kurac?
B: Nisam brate.
A: Jesi, evo opet!!
B: Nisam.
A: Ma beži bre...
