Čak i kao mala, bezazlena djeca, volili smo ponekad da se pokurčimo. Bilo nam je zadovoljstvo pokazati se pred drugarima kada naučimo neku novu vještinu, foru ili trik. To se najčešće izražavalo riječima: "Vidi šta ja mogu!", ali po pravilu čim to izgovorimo odmah se nekako sapletemo i naš se trik pretvori u neuspijeh i sramotu. To se desi čak i ako smo se baš dobro upraksali u našoj novoj vještini. Čim ponosno izjavimo šta možemo uraditi, sve krene naopako.
Isto se dešava i u takmičarskim igrama i sportovima, i opet ima isti epilog. Čim se počnemo kurčiti, igra nam krene nizbrdo.
NARAVOUČENIJE: Kurčenje, čak i kad je bezazleno, uglavnom loše završi po onog koji se kurči!
- Hej vidite, ja mogu voziti bicikl bez ruku i ne samo to, evo sad ću i skrenuti bez ruku...TRAS!
* * *
- Naučio sam voziti rolere unazad, evo sad ćeš vidjeti, čak ću se malo zaletiti nizbrdo... TRAS!
* * *
Marko i Janko igraju stonog tenisa. Rezultat 7:2 za Janka.
JANKO: "Evo vidi, sad ću te razvaliti nećeš preći 5 poena ukupno!"
MARKO: "Ajd da vidim!"Završilo se 21:15 za Marka, s tim da je Marko imao seriju od 9:0 neposredno nakon Jankove "kurčevite" izjave.
