Bitka za ocenu kroz koju je većina bar jednom prošla, ili će tek proći.
Osećaj koji me je ispunio dok sam ulazio u njenu jazbinu, poznatiju u srednjem svetu studenata kao, Amfiteatar, bio je jeziv. Ništa na ovom svetu se nije moglo uporediti sa tim. Moji sledbenici i kolege su me ostavile samog da se suočim sa njom, jer su bili pametni, i ostavili taj quest za vreme posle par meseci plamenog orla, u septembru.
Ušunjao sam se na vrhovima prstiju i seo u drugi red, dok me ratnici iz ostalih plemena nisu primećivali. A tu, ispred nas svih je bila ona... Ona, sa kandžama sa kojih se slivao krvavo crveni lak, kosom na kojoj bi joj i sama Meduza pozavidela... Ona, sa tolikim znanjem crne profesorske magije, da je utišala i umrtvila čitav amfiteatar svojim činima... Ona, koju su samo najhrabriji zvali po imenu... A za druge je bila profesorka Svipados!
Imao sam sreće da me njene čini nisu zakačile, i tada slučajno ugledah u prvom redu, ispred nje, svog starog saputnika i kolegu Branka, sina Nenadovog, kako joj se suprotstavio. Mahao je svojom dvoručnom sekirom sačinjenom od najredjih metala, dok je ona neumorno izbegavala njegove napade.
I u trenu, stvori se urlik, nalik simfoniji od stotinu vuvuzela, i težak ton bačenog indeksa na katedru odjeknu njenom jazbinom. Ja se naježih... Jedan od mojih najvećih pijatelja i boraca svih vremena je pao... Branko se jedva izvlačio iz prvog reda, dok je lokva krvi ostajala za njim. Znao sam da mu ne mogu sada pomoći. Ali sam i znao da sada sve zavisi od mene.
Iskoračio sam, u isto vreme i hrabro, ali i oprezno, približio joj se, i posegnuo rukom za pipcima u obliku belih kartica sa brojevima, koji su visili sa katedre. Izvukao sam nebeski mač iz korica, i ne razmišljajući mnogo odsekao joj 3 pipka. Nisam dugo čekao. Vrištala je na mene svojim ultrafrekventnim glasom, gadjala me ostalim pipcima, ali ja sam ih sekao. Borba je trajala više od sat vremena...
Sumrak je već bio tu, a u njenoj jazbini je vladala tišina. Uzeo sam svoj indeks i sa dve rane na grudima i napuklim zglobom ruke izašao iz amfiteatra. Taj dan... Kada se samo setim...
Da, taj dan će ostati upamćen kada je Bojan, sin Miroslava II, izašao iz tamne jazbine njenih čini kao pobednik. Taj dan... Za Branka, za trud i hrabrost, i sve nas, prošle, sadašnje i buduće studente koji nikada neće posustati pred preprekama.
Pričaće se, kako je sve bilo epski...
