Valjda kako bi bili u korak s vremenom, današnji kafići se sve više trude da zvuče i rade kao jedan takav. Espresić.
Zašto bi konobar morao da kuva kafu deset minuta, pa da je skine, pa opet prokuva, i uz to pazi da mu ne pokipi, kad može da uzme vrele vode i američkog praška i napravi jedan espreso za minut? Pravljenje crne turske ti je posao, bato.
Pored tih praškova, tu je naravno i boca sa šlagom i jedna, do dve litre dugotrajnog mleka( jer što bi bilo sveže, pa da mora da se pazi da se ne pokvari) tako da zavisno od proseravanja mušterije, njemu uopšte nije frka da malo produži taj espreso sa mlekom, ili šlagom , ili jagodicom bobicom i prahom s labudovih muda.
Ali, ruku na srce, nisu ni oni jedini krivci. I mi malo hoćemo da budemo u trendu, pa onda nećemo crnu, domaću sa jednom čašom vode da ubije tu njenu gorčinu, nego hoćemo, možeš misliti, espreso. Znaš, video sam u jednom filmu, pa reko' da probam. A i sve manje imaš vremena, pa onda daj šta daš, samo da bude u skladu sa mojim skedžualom. Poslovan sam ti čovek ja, znaš. Nemam vremena za seljačku crnu.
Konobar: Šta ćete momci?
1: Ja ću jedan espreso.
2: I ja bih jedan, ali sa mlekom. Obranim.
3: Jednu domaću, crnu i jednu čašu vode.
Konobar: Izvinjavam se, ali ne služimo domaću kafu. Hoćete li možda neki espreso?
3: Daćete mi onda dve grickalice za nokte i jedan šampon, ali od koprive.
I jedan kišobran koji bi nabio u to tvoje dupe, jeb'o te espreso da te jeb'o!
