Ironičan i ponekad jednako iritantan odgovor kojim se naglašava mogućnost džepa da postane univerzalno sabirno mjesto svih izgubljenih stvari.
Sin: Tata, gdje je ono za cipele?
Otac: Evo ga meni u džepu.
Sin: Stvarno te pitam, treba za deset minuta da se nađem sa jednom curom... Vidi, nema ni cipela! AAA,GDJE SU MI CIPELE?!
Otac: Evo ih isto meni uuu...dže-pu. Otkud ja znam, jebale te tvoje cipele. Vidiš da pokušavam popraviti česmu u sudoperi. A zapek’o ovaj ventil, mamu mu... Ne da se odvrnuti...
Sin: ŠT...ŠTA...ŠTA TI JE TO NA NOGAMA?!
Otac: A ove cipele tražiš? Samo sam ih obuo do šahta, da zatvorim vodu. Ja mislio da su one moje nazuvače.
Sin: Izgazio si ih potpuno...blato...
Otac: Aha. Padala neka kiša. Sreća imadoh neku košulju pri ruci, da ih bar malo očistim pri ulasku u kuću. (Hehe, sa Mirinom ćerkom si našao da izlaziš. Čitaj između predaka , dečko. Neće da može!)
