Napraviti jedan film nije nimalo jebivetarski posao. Zato se i kaže "filmska INDUSTRIJA", a ne, jelte, "filmska domaća radinost". To je pre svega iz razloga što vam je - a da bi pomenuti oblik umetnosti uopšte ugledao svetlost dana - potreban nenormalno veliki ljudski kadar koji će u toku nekoliko meseci pripremnog a onda i produkcijskog rada gotovo ni iz čega sagraditi vizuelno ubedljivu fantaziju života za koju će ljubitelji pokretnih sličica dobrano plaćati da bi je videli na zakonski odgovarajućoj lokaciji (sponzor poslednje opaske Agencija za Borbu protiv Piraterije i Prostitucije Republike Srbije). Logično, čitav ovaj poduhvat iziskuje ozbiljna finansijska ulaganja, koja u zavisnosti od "nivoa fantazije" i patine na sisama glavne glumice neretko umeju da doteraju i do nekoliko desetina miliona dolara, a u slučaju onog neverovatnog sranja u kome klinac brani gajbaču od lopova - i par duša prodatih Đavolu.
E sad i rekavši ovo sve, molim vas da u potpunosti zaboravite šta ste upravo pročitali i zamislite da ste primili neopran kurac u bulju. Zamislili? Jer to je ono što rade autori iza ostvarenja iz naslova - uvale vam nesanitarni kobas bez omota po ceni onog sa atestom i u omotu. U reali to znači da se njih par bubuljičavih studenata sa "Dajdžest" Univerziteta u Albukerkiju skupe jedno veče, stuku gajbu-dve, malo začade spravu...i sledećeg dana već iznajmljuju hitaši kameru i kanticu kečapa (blagi) i u lokalnoj šumi/napuštenoj zgradi počinju snimanje novog bioskopskog hita. Sa opcijom jednako govnarskih nastavaka, razume se.
Mis'im, kao zavetno ostvarenje naslovnog žanra, Veštica iz Blera jeste svojevremeno opasno izobjašnjavala neke stvari kada je u pitanju sama psihologija straha i tripovanje stvari, ali ako ćemo iskreno - film si bio pogled'o do kraja samo zato da bi video da l' će debela da rikne ili ne. A to, tojest ako si baš tolika ljuštura, možeš i u nekom rijalitiju, fazon...
- Tebra, ćeš večeras sa nama u bioskop, idemo gledamo Paranormal ektiviti 7, ovo-ono...?
- Pa, ono, brate - otvaranje vrata i prozora i ljuljanje lustera mogu i gajbi da gledam, a ako se baš zaželim veštica i sigurnosnih kamera mogu preko interfona trolujem bakutanere na ulazu u zgradu. Isti kurac, a džabe.
