PRVA FAZA:
Tek si završio fakultet. Onako na guranje. Bilo je tu i svetlih trenutaka... Ono kad si očistio drugu godinu sa prenetim ispitom iz prve a tvoji se kurčili po komšiluku kako imaju sina genijalca koji satire ispite ko Marko Kraljević što je satirao Turke kad su mu gazili oranje. Bilo je i kriznih perioda. Ono kad si vukao internu 3 godine pa razmišljao da odustaneš, oteraš celu katedru u tri lepe pičke materine i pređeš na jednogodišnje kurseve informacionih tehnologija ali se na kraju opet vratio fakultetu, jer, žali Bože toliko izgubljenog vremena i truda... Ko da baci sav taj toliki novac niz vodu? Studirao još 4, u vrh gujice, 5 godina i na kraju si diplomirao... I sad si onako emotivno sjeban. Psihički istrošen, sa tridesetak i još gratis pet godina iznad toga u buljari...
DRUGA FAZA:
Svršeni diplomac. Medicinar... Dika, prilika i ponos celog komšiluka. Tvoji ti više ne seru kako ne učiš. Ćale ti više ne ulazi u sobu i ne drži predavanja o tome kako ti život prolazi pred očima a ti ne radiš ništa da uhvatiš poslednji voz i uradiš nešto od tvog bezvrednog života. Ne slušaš više priče o tome kako ćeš ako tako nastaviš kad-tad postaviti grbaču i rintati od jutra do mraka kako bi hranio svoju porodicu.
TREĆA FAZA:
Jurcao tamo-vamo za posao. Jebeš ga... Duboko zagazio u četrdesete a ti i dalje iskaš od ćaleta da ti da 500 kinti da izvedeš devojku na piće. Mislim, nije red da se obrukaš pred njom. Ovi sa zavoda, jebu li jebu. Te, nema posla još uvek, te, biće za mesec pa biće za dva... Pa, u oktobru biće u novembru. Pa, u novembru, biće u decembru... A tebi vreme prolazi li, prolazi...
ČETVRTA FAZA:
Konačno si se zaposlio... Malo po babu, malo po stričevima a malo i po pravdi Boga istinoga. Ulećeo u odbor vodeće opštinske stranke jer nije red da se učlaniš u omladinu iste sa 35 u dupetu. A morao da uletiš Bogami i 200 evrića, da osiguraš, koliko-toliko, da ti ne izvisi i onako viseće mesto koje bi lako mogao da zauzme neki nesvršeni medicinar kojem je babo, takođe nesvršen, upao na mesto nekog opštinskog funkcionera.
PETA FAZA:
Podfaza 1.
Mlad i neiskusan doktor opšte prakse. Dolaze ti raznorazne bake i deke sa raznoraznim tonzilitisima, tonzilofaringitisima, frakturama, hipertenzijama, dijabetesima, hiperlipidemijama i trigliceridemijama... Jebeš ga! A ti cepaš po antibioticima i to uglavnom po cefalosporinima treće i četvrte generacije, kao najsveobuhvatnijim ali isto tako cepaš po uputima kardiolozima, otorinolaringolozima, gastroenterolozima, nefrolozima i internistima... Jer ipak, mlad si lekar, iako imaš sad već skoro 36 dina, i dalje si lekar opšte prakse pa ti se ne da i ne sme da lečiš slučajeve namenjene specijalistima.
Podfaza 2.
Jebeš ga, opet! Dok se ti satireš od posla, malo, malo, pa ti neko zakuje mater, sestru a neretko i sve redom po spisku, do trećeg kolena, jer čeka u redu skoro 2 sata, mumlajući o tem kako ti unutra ispijaš kafu i vaćariš zgodnu sestru dok on u hodniku umire od iščašenja domalog prsta leve ruke.
Podfaza 3.
Jebeš ga, po treći put! Stižeš kući, premoren od posla. Kolega je uzeo bolovanje pa si ti kao još uvek "mlad" i neiskusan lekar morao odrađivati i njegove pacijente. Jer, jebi ga, moraš se dokazivati...
Podfaza 4.
Baciš se onako umoran na fotelju ispred televizora. Šaltaš programe... Zadržiš se dvadesetak sekundi na dr Hausa, onoliko koliko dispoštuješ svog nekadašnjeg idola a ostatak noći provedeš uz TV Happy i njihov 18+ posleponoćni program. Mislim, ono, daj šta daš, jer, u svakom slučaju, nećeš jebati...
