Klub koji osim što služi za nameštaljke u inače poštenoj Turskoj ligi, ima svoju svrhu u vidu posledneg odredišta nekadašnjeh velikih zvezda, tipa Roberto Karlos, Mateja Kežman, Alex, Džej Džej Okoče... itd. Takođe, ovaj klub može služiti i kao sinonim za nekog lika koji uvek završava sa najprosečnijom curom, alternativnom alternativkom alternative radi, samo zato što ju je prethodno šutnuo bubnjar nekog lokalnog benda, pa sad nalazi utehu u njemu. Povučen i ćutljiv, uvek mirno čeka svoju šansu, i na kraju je i dočeka. Ne zbog preteranog samopouzdanja koje ne poseduje, već zato što nesrećnice ne vide gde bi više mogle da se uvale pa se okreću njemu. Kad odraste, neretko postaje meta baba-devojaka koje gledaju da ih on ovaplodi na bilo koji način, te tako stiču legitimno pravo da mu se umuvaju u dvosoban stan na Novom Beogradu. Cura koju odbije Fenerbahče tip predstavlja dno dna,ili je neuspeli abortus Vesne Pešić ili je začeta od strane Severnoameričkog rakuna.
- De ode Caca?
- Ma šutnuo je Lemi, pa ide kod Krste Fenerbahčea.
- Ouuu, pa nije ni Fenerbahče tolki crveni krst. Mislim da će da je zajebe.
- Eee sad, nema šanse taj ne bira!
- Ma daj bre, pa i Klea su hteli da uvale u Fenerbahče pa Turci odbili!
