poznato još kao kugličarenje sline. Događa se da subjekt ima nekontrolisan poriv da čačka nos, i to baš onda kada je u masi, uglavnom među nepoznatim ljudima. Kugličar se vodi onom: "svako gleda svoja posla, niko me neće videti", ali naprotiv - uvek neko vidi.
Iskusno kugilčarenje izgleda ovako: Prvo, najvažnije je da budete sigurni da u nosu postoji odgovarajuć sadržaj za kvalitetnu kuglicu, jer u suprotnom ćete biti ražočarani i ništa od zadovoljstva. Drugo, najpoželjinje je da to radite na nekom mestu koje je statičko: učionica, čekaonica, u parku na klupici, na mitingu... npr. nemojte u autobusu, jer od truckanja možete da nepravilno oblikujete ovalan obik. Mada, ako ste iskusni, samo hrabro. Sad krećete u akciju. Pravite fol da vas svrbi nos, i lagano i bez naglog trzaja glave pogledate levo-desno, niko vas ne gleda, i to je to: českanje se suptilno preobražava u čačkanje - magija. Iskopavate što čvršći sastojak, ali ne previše čvrst, doćiće do krunjenja. Znači, bolje da ima malko vlage u sebi, da bi lakše klizilo između palca i kažipsta. Obavezno je i da kombinujete nozdrve, nemojte se zadovoljiti količinom iskopine iz samo jedne. Na kraju, kada ste sve to uradili kako treba, krenite u proces oblikovanja, zezajte se satima. Endžoj. I da, kada se budete rastajali od kuglice, uzmite je i zalepite za neku hrapavu površinu, jer se na glatkoj šelo 'vata.
