Čistokrvni roker,koji je 90tih postao sinonim za kvalitet koji se(na sreću) nikada nije u potpunosti realizovao . Upamćen po izuzetnim vokalnim sposobnostima na koje je krajnje skromno gledao.Uvek je govorio kako on,zapravo,ne zna da peva .Kao svaki vrhunski profesionalac bio je spreman i na različite vrste kompromisa,mešajući dens ritmove i hevi metal gitare,pevajući duete sa Draganom Mirković i ostalim ZAM izvođačima. Poznat kao veliki zavodnik ,što je možda najbolje opisao u pesmi Porok:"Bio sam muškarčina,u svakoj priči momak loš,a one sve su htele od mene samo još".Dobar deo protekle decenije proveo je u Ukrajini gde je pevao i nastupao sa mnogo uspeha.Eto,naša zatucana javnost je po ko zna koji put sputala jednog vrhunskog umetnika da dosegne najviše domete. Ipak šansa za iskupljenje postoji,Žmaher se pre izvesnog vremena vratio u Srbiju.Doduše, za sada nas isključivo uveseljava njegova talentovana supruga Anastazija,ali ne treba isključiti mogućnost i njegovog povratka na scenu.
Homo Festivalikus - vrsta pevača koja može da peva samo na festivalima i nigde, nikad, nipošto, sačuvajnasbože drugde. U staroj Jugi je bilo mnogo festivala pa je plejada ove sorte komotno živela. No, dolaskom 90-ih, jadni Žmaher ostaje prepušten na milost i nemilost ZAM-u, PGP-u, koncertima... gde pokušava uzalud ono nemoguće - pevanje van festivala. Jedini ove vrste koji je uspeo je Zdravko Čolić i Žmaher, Bojan Milanović i ostali potajno spremaju atentat na njega. A do tad uporno po splavovima pevaju njegove pesme.
"Ej jesi čuo najkraći vic na svetu?"
"Aj pričaj..."
"Filip Žmaher na koncertu pevao svoje hitove!"
"Hahahahhaahahahaha...hahahhaha...hahaha..."
