Golo govno. Vrhunac talenta za nedostatak originalnosti. Zapravo, ne znam da li tu treba kritikovati same studente ili, ono što je verovatnije, njihove profesore koji ne podstiču nikakvu kreativnost.
Iz današnje vizure prosto je neverovatno da je "Ko to tamo peva" Slobodanu Šijanu bio diplomski film, dakle ipak studentski uradak, a da je danas uglavnom prihvaćen kao najbolji srpski film svih vremena.
A danas?
Suština filma je neki savremeni problem: neočekivana trudnoća, droga, alkohol, raspadanje porodice, a uglavnom sve to odjednom.
Čovek može da počne da gleda jedan rad, nastavi drugi, a završi treći, razliku neće primetiti, sve je copy/paste.
ŠABLON
Glavna junakinja, koju tumači "režiserova" drugarica (ili devojka) sa odseka za glumu, ima problem. Trudna je. Njeni roditelji su razvedeni. Roditelj sa kojim živi je teški alkoholičar (tumači ga zaboravljeni glumac/zaboravljena glumica koji/koja je diplomirao/la pre 36 godina, nije se afirmisao/la, ali ga/je profesor zna, pa ga/ju je angažovao). Drugi roditelj je bolje prošao u životu, ali je prema rečima onog prvog "obična kurva/muška drolja". Dečko sa kojim je glavna junakinja nedavno zatrudnela je vara. Kada mu je rekla za trudnoću, rekao joj je da mora da abortira. Ona ga ostavlja.
Ona pomalo pije, previše puši, dosta duva, a tu i tamo uzme i poneki ekstazi. Ne govori mnogo u filmu, a i kad progovori, svaka druga reč je narodski naziv za polni organ.
Film se završava katarzom u vidu neke destrukcije (rasturanjem sopstvene sobe, spaljivanjem automobila svog bivšeg dečka).
