Nešto poput pornjave, svi se prave na isti kalup, ali i pored toga imaju svoj auditorijum, dovoljan da ohrabri režisere da i u budućnosti snime još filmova ove vrste.
Bez obzira da li se radi o čudovištu iz Loh Nesa, zajebanoj bijeloj morskoj psini, inteligentnim ajkulama iz naučne labaratorije negdje na Pacifiku, opakoj zmijurini Amazona, piranama ili mutiranim ribama močvara Floride, od početka se zna ko će jebati, a ko biti jeban. U prvoj polovini filma, mogu se vidjeti tek naznake i obrisi ale, da bi u nastavku ista bestidno isplivala u svom punom bijesu.
Redovni akteri:
-zajebani baja koji je pametan, hrabar i snažan (taj jebe tek na kraju i to dva puta),
-njegova simpatija (ona bude fino jebana, isto tek na kraju),
-negativac ( jebucka kroz čitav film, al na kraju on fasuje, i to gadno),
-crnac, koji je često i naučnik ( on najebe odma' na početku),
-atraktivna plavuša (posle crnca),
-još par bezveze likova ( služe da bi se popunio kadar i scenario, obično svi najebu, osim eventualno jednog, koji na kraju nit jebe nit je jeban, al' je bar stekao iskustvo i traumu),
-gladna živuljka (kroz čitav film, jebe pa rastura... sve dok se ne namerači na onog prvog baju koji joj uz tešku muku sjebe znanje, al' ni on tad nije definitivni pobjednik, jer poslednji kadar filma obično na kratko prikaže sićušnog potomka opake nemani koji čeka da stasa za drugi dio).
E da, i Godzila je iz vode.
