Slanje po burek, ali ne po hladni, masni i zagoreli već onako sportski elegantno po neki, kao tunjevina iz konzerve, od holesterola oceđeni sa sve 0,5 procentnim diet jogurtom zarad što većeg uništavanja nade ojađene strane. Sve to naravno praćeno uz nevini osmeh sa biserno svetlucavim zubima koji govori: "Ne brini, neće ništa da boli, osetićeš samo mali pec", umesto surovo realističnog: "Sa'ću da ti vadim sve čet'ri šes'ice iz vilice bez anestezije i to potpuno rashodovanim kleštima".
- Kako na novom poslu? Jel se dobro snalaziš?
- Odlično! Odlično! Evo već treći dan kako pijem tablete protiv bolova koje ne pomažu i pokušavam da se uspravim više od šezdeset stepeni.
- Što? Šta je bilo?
- Iskilavih se od onih džakova što vučem po ceo dan. Eto šta je bilo!
- Što to radiš? Zar nisi konkurisao na posao menadžera prodaje?
- Jesam!
- I potpisao neki dobar ugovor?
- Jesam! Mada bi bolje bilo da sam taj isti ugovor postipao sa onim rogatim što bocka vilama. Bar bi znao na čemu sam.
- Bar imaš zagarantovanu platu, nije loša kako si bio rekao.
- Kurac nije loša! To je ako ispunim normu koji ni KV viljuškarista ne bi ostvario. Ovako imam jedva minimalac. Naseo sam na najstrašniju fintu šuta.
