па не одустај тако лако, имао сам и ја девојке кејт мос грађе, битно је само да не иде у екстрем што се дебљине/мршавости тиче :)
Haha, Pajo, ako ti tako kažeš :))
Kejt Mos? Haha, ne baš :) Od poznatih mi je najbliža Kajli Minog :) Ako pričamo o visini, tj. težini...
Cek, koje si ti god? Ako si neka mladja onda i nije lose, doce to na svoje :D
Srednje dvadesete, je l' to mlađe? :)
Ja sam imo svakakvi cura i mršavi i debeli i srednji i nekako se uvijek ispostavilo da su one malo punije vazda bolje bile jer brate odemo u kafanu krne pivu dvije tri bez problema pa odemo kod šiptara marne burek i jogurt i onda odemo do mene da smrdimo na lukčinu užeglu iz bureka dok vodimo ljubav al ne vodimo ljubav već se pojebemo krvnički jer moreš udarat ko konj ne jebe to sistem a one mršave samo kukaju polako polako boli polako kurac polako neam ja čitavu noć šta se dešaje
Pa i nisi tako mladjahna lolol, taman moj par
http://media2.giphy.com/media/HQfS5pz6xCANO/giphy.gif
...sad te zamisljam nesto vako http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2015/04/27/15/2810FF9900000578-3057569-image-m-12_1430145710697.jpg pa mozes proci ko pedofilski ideal lolol
Hahaha, pedofilski ideal :)
Pošto sam veliki kockar otac je odlučio da me pošalje na lečenje u privatnu kliniku za te stvari bio ja tako tamo neki godinu dana izlečili me izašo napolje sve super sve full jedan dan odem da kupim pljeskavicu da jedem ulazim naručujem i izašo na cigaru kad u tom momentu čujem kako iz kladionice pored mesare rulet pušta kuglicu, ljudi moji kad sam čuo onaj zvuk sve mi se vratilio ušo u unutra bacio godinu dana lečenja i nastavio da se kockam. Ps pljeskavicu nisam ni pojeo…..
sanjao sam da sam jebo milicu milšu
Brt ona se ne jebe.
bogami mene je zaskočila
Сад ћу вам испричати једну занимљиву причу која се догодила прије неки дан, а коју ћу назвати
''Како сам израђен од стране чике''
или
''Како сам пглу''
или
''Лажи ме лажи, вероваћу све, а онда иди нека боли ме''
или
''Још увијек сањам''
и тако даље, смислићу други пут још неки наслов.
Прича каже овако:
У далекој Подгорици постојао је момак који се звао Марко, у даљем тексту ''ја'' или ''теле''.
Једног сунчаног дана му је дошао чика који љепозбора (прим.прев. фино прича вазда, завлачи се под кожу својим финим причама и њежним говором) који је хтио да одигра тикет са 3 еура, а имао је 50 еура.
- Немам ти ситно.
- Ау, па где сад да уситним.
- Ај' нема везе, е'о ти, па ћеш донијет', сваки дан долазиш свакако.
- Може и тако, ко ће побећи због 3 еура.
Чика се није појавио наредног дана. Ни оног следећег. Ни следећег. Ни након 20 дана.
Онда једног хладног дана после тих 20, изненада се појавио чика на вратима и започео причу.
- Откидох себи образ због 3 еура.
- Ада ниси, нема везе, нећемо ниђе поћ', није касно.
- Ма имао сам смртни случај, био у Србији цело време па зато.
- Да смо здра'о, лагано.
- Па кућу сам ту направио од она три еура хехехе. Шта једеш с роштиља?
- Ништа, ево имам ту да једем, донио сам већ.
- Мораш нешто, нећемо се свађати.
- Нећу ништа, нема шансе, имам ту, ето ти виђи.
- Онда мораш сок да попијеш.
- Јок, нећу ништа, брате.
- Мораш, немој сад да се препиремо овде пред народом.
- Ај' добро, сок, ето.
- Који ћеш? Оћеш газирани, негазирани...?
- Свеједно.
- Важи. Морам да одиграм касније неке тикете, пет комада по 10 еура, хоћеш ли имати од 100 да ми вратиш?
- Оћу.
- Ок, идем ја ту до Волија да купим сад ово.
- Ај.
Гужва се ствара, рука отпада од куцања, кад након три минута, улази чика и хвата ме на криву ногу
- Е, дај пет ситно, нема ова овде у Воли да ми врати од 100, па ћеш ми ти разбити касније.
- Оли сад да ти разбијем?
- Ма јок, кад се вратим.
Куцајући и у брзини, механички вадим 5 из касе, и пружам му, он одлази преко врата.
Куцам још неких 30-40 секунди, кад се упали прекидач у мозгу и застадох, па онако у себи.
- Човјече, који си ти морон, је ли могуће да си му да' 5 еура и да те опет израдио?
Чика је отишао у залазак сунца, а ја сам био јако дарежљив и добар према незнанцима, што веле ови Амери и Енглези ''Fool me once, shame on you; fool me twice, shame on me.''
Касније увече ме зове шеф кад му је колегиница препричала и каже ми УБИСМО СЕ ОД ОВОГА РОШТИЉА ОЂЕ И ОД СОКОВА, ШТЕТА ШТО НИСИ ТУ, ИМА ПРЕМНОГО, НЕ МОЖЕМО ГА СВЕГА ПОЈЕС', ОСТАВИЋЕМО ТИ И ЗА $УТРА.
И тако ја данас једем роштиља.
Аха, како да не.
Наравоученије ове приче је следеће:
Не ваља јести роштиљ и газирано пит', вјерујте ми, није здраво.
Zapio se i zaboravio karticu u bankomatu jebem ti trunje :(((((((((((((((((((((((((
Verujem u gospoda boga jednoga
Stvoritelja neba i zemlje
Svega vidljivog i nevidljivog...
Vuakajlija
Jesi je zaboravio uzeti ili je upala unutra?
pa mora se poraditi na onih 50kg malo i sve ce biti super :D