Bole te kurac.
^ fino rečeno ...
Blago vama kada možete da kupujete prada torbice, roditeljstvo vam ne pada onda toliko teško .
Gle cuda! Nisam znao da je partenogeneza moguca u carstvu zivotinja (ako izuzmemo mit o Hristu). Mene fascinira ljudska glupost i ove teme su savrsene za to. Kako izgleda to haploidno dete?
Deca onima koji nemaju preca posla. Zaobidjite me sa tim kreacijama zla. Ni sam sebe ne mogu da svarim i shvatim, a sad treba da tumacim decje hirove i psisu.
Ja svoju đecu nosim sa sobom (i u sebi) i nikom ih ne dam! Osim ako mi se ne omakne pa ne izvadim na vrijeme, što se rijetko kad dešava. Slabo ko mi daje. Pizde sebične.
En_Dotter zašto se toliko mrziš?
evo ti malo Vitni da ti objasni...(dok je još bila mlada i uzorna)
Zapitate li se nekad, vi koji ne želite svoju decu, da li ste možda vi odgajani na način da postanete samoživi i sami sebi dovoljni ? ... Ja smem da potpišem da jeste ...
Ja ne razmišljam o tim stvarima Simo (htio sam da ih nazovem glupostima, al odustah).
Jedno pitanje za roditelje: Zašto su vama vaša đeca najbolja? I pod đeca mislim baš đeca, znači od 5 do 15 godina. Zašto? Znate vi na šta mislim.
Još uvek nisam provalila šta rade ODLIČNI roditelji.
Bolji roditelji brinu o tome šta je u glavama njihove dece.
Malo lošiji daju prioritet zdravoj hrani ("Moji jedu samo ribu i piletinu, sve ostalo izbegavam." - a to što joj ćerka ima fobiju od zubara i groblje u ustima -neeemaaa veeeze).
Za sad samo primer jer je tema prejaka, a vremena malo.
@Meśa
najbolja su zato što ih mi oblikujemo i mi sudimo šta je dobro a šta loše, tako da, ako se trudiš da nešto oblikuješ na najbolji način što možeš, odnosno u skladu sa svojim poimanjem dobrog i najboljeg, logično je da će to na kraju TEBI da bude najbolje jer će bilo koje drugo (tuđe) da odstupa u nečemu od TVOG najboljeg...
oni koji su nezadovoljni svojom djecom moguće je da su nezadovoljni ili partnerom ili samim sobom ili samo seru.
@majav
dobar roditelj se "proglašava" tek na kraju, a kraj je kad to djete vidiš kako izgleda sa 30-35 godina, do tada je sve instinkt, intuicija, sreća, improvizacija odnosno drugim rječima nesvjesno znanje (po meni najuzvišeniji oblik znanja koji ne opterećuje radnu memoriju a nagoni nas da postupimo direktno i bez dvoumljenja).
oni koji su nezadovoljni svojom djecom moguće je da su nezadovoljni ili partnerom ili samim sobom ili samo seru.
Potpisujem ... dodao bih samo da za dobro, bolje i najbolje roditeljstvo ne sme biti zatvaranja očiju pred manama i nedostacima deteta kao ni slepog verovanja tom istom detetu (ono komšija/učiteljica ti prijavi da mu je tvoje dete napravilo takvu i takvu psinu, a ti kažeš: "Ma moje dete je zlatno" ili "Dečja posla/igra")
Imao sam u razredu mog deteta slučaj gde učiteljica na roditeljskom kaže izvesnom gospodinu kako je njegovo dete DAVILO drugo dete, a on odgovori "Ma ajte molim vas, dečija igra ..." i nije odstupio od toga čak ni kada su mu pokazali modrice na vratu tog drugog deteta ...
"ne sme biti zatvaranja očiju pred manama i nedostacima deteta kao ni slepog verovanja tom istom detetu"
sve to ulazi u proces oblikovanja i apsolutno treba obraćati pažnju na takve stvari jer su nam one pokazatelji da treba da se odreaguje, inače, "ode mast u propast"...
Sećam se pitanja kad su moja deca bila mala :
"Mama, daj mi tiket za prognozu, sva deca idu tamo, samo ja vama ništa ne uplaćujem."
^ eh kad se sjetim i meni je to uvijek bio omiljeni argument "svi" :D
moja već sa dvije godine kaže da nije ona išarala namještaj nego tata i neće da prizna da si bogotac.
i naravno to je meni simpatično (ono ponosna sam na njen pokušaj da prođe nekažnjeno) ali više se to nije dešavalo jer bi joj se svaki put duzela olovka (plač, vriska, histerija) pri takvom pokušaju, uz obrazloženje da po namještaju i zidovima ne smije da se piše i kraj...dakle nema predomišljanja kao, da joj ipak dam da prestane da plače pa ću gledati šta radi, u stilu "evo ti olovka ali nemoj po zidu" jer je ona tad namjerila baš po zidu i tu nema spasa...
to su sve mali manipilatori i to je dobro, jer su voljni da uče kako se živi...
ja sam roditeljka već dvije godine
povod i smisao:
svoje djete (žensko) obožavam jer u njoj vidim svog genetskog naslednika i sve vezano za nju me fascinira, oduševljava i raduje.
pristup roditeljstvu:
djeca zaslužuju da znaju SVE! nejveći roditeljski grijeh je LAŽ a pod laž podpada ogroman spektar elemenata. laž je roditeljska smirenost kada djete razbije keramičku vazu, laž je tolerancija na slabu ocjenu, laž je pretjerano hvaljenje za postignuti uspjeh, laž je da mu se udarac neće vratiti i da će na njegovo bahato ponašanje okolina reagovati mirno i pozitivno...elem da sad ne nabrajam, poenta je da roditelji nikako ne smiju da glumataju i da se prema svojoj djeci MORAJU postavljati realno tj. onako kako bi se prema njemu postavila okolina, a razlika između roditelja i okoline je u (bez)uslovnoj ljubavi koju djete od roditelja uvijek iznova može očekivati tj.kada dijete pogriješi, okolina ga kažnjava i privremeno ili trajno odbacuje a roditelj ga kažnjava i odmah prihvata (odnosno nikad ga ne odbacuje).
položaj roditelja u društvu:
Jadan! kako je već rečeno opšti trend je biti singl, putovati, provoditi se...tako da su roditelji totalno OUT. u firmama su također poželjniji singl-tipovi radnika jer su oni ambiciozni predaniji poslu, uvijek imaju vremena za neku polu-poslovnu šemu i odlazak na pivo u kolegijalnom krugu...te s toga se i spretnije penju na poslovnoj ljestvici. roditeljstvo je stvar samog roditelja, tome se više niko pretjerano ne divi, roditelj je OUT zato što uvijek kuka o parama, dječijim bolestima, neispavansti i naravno nikada nema vremena za provod.
zaključak:
roditeljstvo je danas luksuz a djeca su naš najdraži skupocjeni nakit koji ponosno nosimo oko vrata i kojem niko drugi osim nas samih ne zna pravu vrijednost...
- ja nosim PRADA torbu, prošle godine sam je kupila za 500 eura i već mi je dosadila
- ja nosim svoje djete, prošle godine sam na njegove pelena dala 500 eura i dalje ga obožavam...