jes' kurac nije bilo... to sto je bilo po bosni je prica za sebe.
Добро нама нису потребне стране силе да нас убијају. Ми можемо између себе :)
у Босни је нааче, можеш да нађеш пригодног непријатеља кад оћеш :))
Zanimljiva stavr sa kasetnom municijom kod nas. Iako smo služili ko biro za obradu viškova NATO municije, na pamet nam ne pada da mećemo potpis na onu zabranu korištenja kasetnih bombi. Ili ne daj bože da ih naš vojska izbaci iz naoružanja.
То су били фронтови ради комшијине ливаде :)
Vidi ti ovo, jos postoji ova tema... citao sam je pre par meseci al nisam postovao...al evo malo (više) da se ispričam:
Imao sam 3 godine, tj napunio sam 3 u aprilu. Sećam se da su te prve večeri moji matori bili nekako, neprirodno ''srećni'', sve mi ugodjavali, itd. Rekla mi keva pre par godina kako sam onda upao u sobu i video nju kako plače i kako je moj ćale smiruje. Pošto živimo na Bežanijskoj kosi, naslušali smo se dosta detonacija. Svaki drugi dan gadjali su Batajnicu, iako je bila daleko svaki put bi se zatresli prozori. Isto kad su gadjali štab u Zemunu, CK, neko govno na Bežanijskoj kosi, toplanu na NBG... svakih par dana po neka eksplozija. A najgore je bilo prvih par dana, niko nije znao kakvo će bombardovanje da bude, svi odrasli na partizanskim filmovima, svi mislili da će da sravne Beograd sa zemljom, kao '41. Svi su gasili svetla uveče (kao mislili da će tako da zbune pilote, a pilote boleo kurac, imali night vision i termo vision isl) a pošto sam se ja mraka užasavao, moji bi ostavili svetlo uključeno al bi navukli ćebad preko prozora...
Skoro niko nije dobio vojni poziv iz kraja, osim dvojice najbližih komšija, i to tek negde u maju. Ovaj jedan nesrećnik nije ni nedelju dana proveo na Kosovu a ranio ga geler, sad nema nogu. Jasno se sećam kad se vraćao u komšiluk, dočekali ga svi kao heroja, a ovog drugog koji se vratio par dana posle kraja rata, većina nije ni primetila, kao, kraj je rata, ko ih jebe. Al on je meni i još nekoliko klinaca dao neke 'suvenire', ja sam dobio čauru od metka (i danas je imam, držim je u fijoci).
Kraja se ne sećam, nisam ni znao u stvari šta je u opšte bilo, da je bio rat, ništa nisam razumeo. Samo sam razumeo sirene, mrak, potrese, dvojicu komšija povratnika... al bolje je i tako, da sam se nečega više sećao, imao bih traume.
она тема је закључана, наставите овде.
укратко са оне теме, кланада крили у подруму од комшија, космополита била трудна, брус ватао зјале итд.
sa komšijama! Tražili smo biciklo!
Prekopiraj mi post, sa tel sam
AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAH!
а јес, јес, побркао сам.
бохор био одличанпет у школи, нико ништа није радио.
Box, ti 87o? Meni to bio najlepsi period detinjstva, valjda nisam ni bio svestan toliko. Po ceo dan igrali basket, dvogledima gledali avione ako bi prolazili, zajebancija uvece se skupljali na terenu a vojska nam davala beretke sa grbovima, one cajeve sto se prave u hladnoj vodi, kremice i slatkise. Zajebavali se sa njima i gledali oruzje, bili topovi bestrzajci na 10m od moje kuce pa se igrali oko njih. Jedno vece jave da nas bombarduju u 6 a jave u 10 do 6 i celo selo pravo u sumu, meni bilo zanimljivo, ko na kampovanju da sam i srecom nisu bombardovali a posle sam svako vece pitao kad cemo opet u sumu. Jbg, nisam bio svestan do pred kraj kada mi izginulo 6-7 komsija ali nisu selo bombardovali vec u gradu civilni objekat a verujem da i posle toga nisam bio svestan (cale mi bio mobilisan a nisam se ni jednog trenutka plasio za njega, a verujem da bi sada ili da sam bio stariji bio mnogo uplaseniji).
Nisam pratio vesti i novine, pominju li sta oko bombardovanja ili je kao prosle godine?
Jesam Šom.
Priča se na tv, obeležavaju svuda kao.
Gde živiš brate ti? Ja vojske nisam video osim komvoja koji je jednom prošao, stali ovde u prodavnicu i to je.
Prva bomba pala od mene na 2 km u Vrbicu i to je to. Posle još 10 fazon ali su samo ispuštene i explodira im gorivo. Po njivama nekim.
Gledao sam posle sa terase potkrovlja kako Lazarevac plamti i Valjevo, sijalo nebo. I onaj pvo ko vatromet ol dej ol najt
Evo jedan lep zanimljiv tekst.
Иако се представа о врло успешном отпору Војске Југославије НАТО агресији усталила у нашем јавном мнењу, још увек се неретко чује подсмех тврдњи да смо победили НАТО пакт. Иако се ради о једнодимензионалном и крајње упрошћеном ставу, треба разумети чињеницу да је он и те како основан.
С војног становишта, НАТО снаге не да нису успеле да зауставе Војску Југославије и истерају је са Космета, него су је након 78 дана бесомучних ваздушних напада оставили малтене нетакнутом.
За то време, наша ПВО је оборила око 50 и оштетила и принудно приземила барем још толико агресорских авиона. Уколико се (још увек непотврђени) наводи о нападу наших снага на аеродроме у Тузли и Тирани покажу као истинити (као што се недавно показало истинитим да је ВЈ током рата заиста оборила амерички стратегијски стелтни бомбардер Б-2), број уништених и из борбе трајно избачених НАТО авиона врло лако достиже 150, или око 15% укупног броја ваздухоплова који су коришћени у нападу на СРЈ. С друге стране, НАТО је уништио испод 1% наших оклопних снага, и то махом старије моделе, остављене као мамце или коришћене с мањим обзиром према губицима. Копнене инвазије ОВК, албанске армије и специјалних јединица НАТО држава завршиле су се катастрофално уз велике губитке на страни агресора.
С политичког становишта, Кумановски споразум је по СРЈ био неупоредиво повољнији од захтева изложених у Рамбујеу. Није предвиђао војну окупацију читаве Србије, већ само размештање интернационалних (формално ван ексклузивне надлежности НАТО-а) мировњачких снага на Косову, уз омогућено присуство до 1000 припадника оружаних снага СР Југославије. Чињеница да су петооктобарске власти у великој мери, а и потоњи режими углавном у потпуности обесмислили овај споразум не умањује његову иницијалну вредност.
Према томе, НАТО није постигао ништа од предвиђеног у војном смислу, много мање од онога што је хтео у политичком, претрпевши успут највеће материјалне губитке у својој историји, а не успевши да сличне губитке нанесе свом противнику. Ако СРЈ није победила НАТО, НАТО сигурно није победио СРЈ.
Kapun, ne lupaj, keve ti.
која глупост јебем ти сунце
Da li je normalan onaj ko je napisao ovo? Država nam je devastirana u bombardovanju. Veliki broj civilnih žrtava, velika materijalna šteta, vojska osakaćena, privreda i sama ekonomija obogaljena. Ko nas nije pobedio, bre? Svi se nešto busaju "aaaa, nisu oni mseli kopneno!" Ko, bre, nije smeo? Serem se ja na tu pobedu u kojoj mi ispadnemo jebena strana. I to što smo cepali tiranski tuzlanski aerodrom i to što smo oborili toliko letilica jeste za svaku pohvalu, ali je daleko od toga da su nam ta dela donela primirje.
I svako ko kaže da je Kumanovski sporazum bolji od onog u Rambujeu je idiot: da je u Rambujeu potpisan dogovor, ne bi bilo bombardovanja.
Тога није било у Босни лололо :)