Prijava

kakva ubitacna posalica lolo

Aj da probam ukratko:
Mene zove likuša iz nekih dnevnih novina (sad sam sve ove jače ponovio u glavi, nisu nijedne) da odradi intervju sa mnom u vezi rukava. Prvo se dogovorim s njom da dođe za sat vremena, ali to joj je prekasno, pa joj kažem za 15 min. Ona dođe sa koleginicom i kolegom i oni krenu da se cepaju k'o nezdravi. Ona fina riba, koleginica prebolesna prepička. Ja svršim u jebenu cipelu i SEBI U USTA. U tom jebenom trenutku uleće keva u prostoriju. Nekim magičnim čudom, ono troje su jebeno nestali i samo sam ja tu. Keva k'o da se pravi blesava pa me pita od čega ti je to. Posle pokušavam da nađem onog lika jerbo sam kapirao da je to bila čista nameštaljka (ne znam zbog čega nisam tražio likušu nego lika, al' 'ajde). I popnem se na na brdo, kad tamo haos: gomila nekih likova, neki uniformisani tipovi, i jedan me pita koga tražim. Ja mu kažem koga i zašto i odjednom baja hoće da pukne pištoljem u neku kutiju. Ovaj drugi lik ga odgovara od toga jer se unutra nalazi neki jak eksploziv, pičke materine. I dok se ovaj premišlja, provalim lika koji stoji pored mene - on. Zgrabim ga i baja nešto promrmlja tipa pa zar ti je toliko vremena trebalo da me provališ. Ja krenem s mišlju da mu pohasam lobanju i tu se probudim.
Inače, pre početka sna je bio neki drugi s nekim zatvorom, isto jako čudan, samo ni približno toliko bolestan. I da, ortak je igrao Left4Dead 2 pre nego što sam spav'o, pa to verovatno objašnjava ovaj deo za hasanje lobanje. Ostalo je misterija.

Ajd jedan svež:

Sanjao ja da gledam ovog novog hobita, jedino što ima veze sa hobitom su Aragorn, Legolas i onaj neki sedi patuljak, koji je u mom snu sve vreme srao kako će svi da najebu. Sad fazon Aragorn zapeo da idemo dalje - a ne znam ni gde ni što - ostali su u fazonu ajde, učinićemo mu(bilo je ostalih, ali se ne sećam ko su bili). Sad penjemo se mi uz planinu od izlomljenog stakla - u ovom trenutku već nije film nego sam ja sa njima - i fazon Aragorn šipči uzbrdo ispred svih, iako jedini ide peške, ostali su na konjima. Aragorn, sa rej ban avijatorkama onako do pola spuštenim, vadi telefon i zove svoju ljubljenu, da imaju ses preko telefona. Ova se javlja - doduše nisam nčisto da li Aruena koja se ofarbala u plavo ili Sersei Lanister - i likuša vadi vibrator u obliku ovna za razbijanje kapija, i kreće rad, i burazer mali me probudi, familiju mu jebem

JA sam sanjao da mi je ortak iz gimnazije organizovao bahanalije u stilu Starog Rima, za moj 20.-ti rođendan.

Sanjam godinama neki zajeban san, što je najgore nema radnju već je nekako statičan i uvijek me uzbudi. Ne u tom smislu hehe. Nekako je više baziran na psihologiji, štajaznam. Kad bih pokušao da objasnim psihijatru, mislim da bi mi svezao ludačku košulju.

Elem, sinoć me baš sjebe, oznojim se, ustanem da pijem vode jer sam bio strašno žedan. A inače spavam kao mrtvac, ni zemljotres me ne probudi.

Ја синоћ сањала да сам била у дворишту код ујне (са којом годинама немам контакт) и као да је иза њеног дворишта била нека низбрдица (које иначе нема) а доле кад се спустиш нека река (мада изгледа као море), солитери, кафићи, изгледа као Дубаи ... и као ја са још неким полемишем како је кул што су то изградили, то је ваљда Београд на води, и како јој је сад сигурно скочила цена квадрата ако реши да продаје кућу.

И онда ја као копам по некој њеној шупи (а она је на послу и појма нема да сам јој упала у двориште) и налазим неке моје старе ствари и пиздим што је то код ње (а као нисам ни знала да то имам док нисам видела па се сетила да је моје) ... неке табакере, свећњаци, кутије, глупости неке ... и нађем неку дрвену кутију а у њој Касандра папирићи о.О и као неке моје слике од пре десетак година и слике мог мачора а са слика се види да сам имала и куче и сад ја хистеришем јер не могу да се сетим шта се са њим десило ... и онда видим фотографију неког манастира и као сетим се да је то у Црној Гори и пробудим се ... глупост од сна!

Sanjao sam sinoć Vučića koji nosi Torov čekić i plašt kako upada u neku kućicu gde bleje četnici koje predvodi Dragan Nikolić.

Sanjao sam skoro da sam kao nasao neko malo dete koje je opseo djavo i ima crvene oci, i ja kao uzmem da isterujem djavola iz deteta citam kao neke molitve. I isteram djavola na pola kao jedno oko normalno drugo crveno. Odjednom izrasta mu jos jedno crveno oko, znaci dete sa 3 oka 2 crvena 1 normalno. i tu nailazi kao neko i kaze e pomocu ti ja, i lik uzme ladno dete i odvede ga u osicjalnu sluzbu i kaze ne dajte mu dete on je lud i ja se sav rasplako :D

Данас поподне дремно мало једно четри сата и сањам неке глупости, ал баш жестоке глупости и само се сећам једног дела кад смо ћале и ја ухватили живу неку лисицу и ја је држим а он јој тестером сече главу. Језиво срање. Не волим да сањам јебеш ми све. Ај бар да је неки секс него те морбидне сцене.

ja sanjam došla kod druga da mi pokaže novi stan, a u stanu jedan ogroman krevet, okolo pacovi i rerna u kojoj drži apsolutno sve što ima. a živi kod pozorišta u ns, tamo đe sam pukla glavom u saobraćajni znak, u nekom podrumčini strašnom. i govorim mu da idemo na kafu napolje, on kao, ajd važi, sačekaćemo keca, pošto je četvorka puna pacova.
nailazi četvorka, ispadaju miševi iz nje, bokte, ne mo'š gledat'.
dragi bravo, kaj to znači?

Miševi su neka šteta. Odi do frižidera i proveri da ti nije istekao rok na maslacu :(

Rerna, pacov, krevet - želiš da te pacov napenali, ali da ti pre toga spremi nešto da pojedeš. Kasnije ćete ići u pozorište da gledate predstavu "Vaginini monolozi" sa Anom Sofrenović u glavnoj ulozi. Dragan Mićanović u društvu tri ortaka davi majmuna.

Више пута сам сањао да седим кући опуштена варијанта ништа не слути на зло. И онда позвони неко на врата. Некад то буду јеховини сведоци (увек тројица) а некад циганка. Е сад кад ме виде да провирујем на шпијунку јеховини набијају неку књигу са искривљеним крстом на шпијунку и причају нешто на латинском сви у глас и то је ужасно језиво, а циганка се прави као да је чистачица у згради и кад ја провирим она окупља брдо деце (циганске) која су по згради и почињу да лупају по вратима. Е сад није то толко страшно док смо раздвојени вратима али се ту јавља нови проблем колико год пута да их закључам она оастају откључана :(
И та агонија траје бескрајно чини ми се. Деси се и да уђу и морам да их покољем и онда се они опет створе...
Сањао сам то бар 3-4 пута и не знам дал ми је гадније ово приповедање на неком измишљеном латинском или кад ми циганка потури ногу на врата и ја не могу да се одбраним.
Последњи пут сам сањао пре мање од месец дана, била ми два ортака на гајби. Исто све опуштено цуга пљуга и чује се звоно. И ја им кажем да не отварају јер знам ко је на вратима ал јебига радозналост је зајебана ствар и морали су да провире на шпијунку и кад су их ови видели у исто време и ј.с. и цигани креће да се меша цигански гнев и шатро латински језик неки чудни крици и неки подмукли смех.
И на крају кад се пробудим цео дан сам под утиском и не могу да се саставим, будем психички изморен

Ja presedam na neke autobuse, vozove, jurim, ne mogu da prepoznam koji je koji, ne znam u kojem sam gradu, kad shvatim u kojem sam gradu, skapiram da je ta ulica tu zalutala iz nekog drugog grada, brojevi linija nisu isti kao u stvarnosti, sedam u 95-icu, ona me vozi rivijerom Herceg-Novog, vraćam se vozom, promašim glavnu autobusku Obrenovac, zaglavim kod elektrane, ne mogu da se iščupam odatle nikako. Posle stojim i gledam, i ništa oko sebe ne prepoznajem. Nije bolestan sam po sebi san, ali se često ponavlja.

То мене некако плаши, што се понавља. Ја знам шта следи...
Једно време сам сањао снове са лифтовима типа: Са ћалотом уђемо загалви се дугме и ми се цео сан возио невероватном прзином до 1000. спрата, ништа посебно.
Па сам сањао као зграда ал кад уђеш на врата зграде имаш као неке мердевине и неки пролаз (као у де_ратс она кућа где су терори, ко игра ЦС зна о чему се ради) е па ту прођем али много тешко, превише се мучим. И онда долазим до неких лифтова који не возе у вис, него у круг исто недовршен сан али се понављао једно време.

А да, кад су моји баба и деда купили стан запазио сам да бројке иду чудно и то ми остало у глави па сам после сањао како цео сан идем код њих и пењем се низ степенице али кад дођем до одређене тачке ја се попнем на погрешне степенице тј. спустим се ниже.

Разумећу ако ништа одавде не укапирате, ни ја не капирам...
Снови су ми најзанимљивија ствар у животу, свашта може да ти се деси а уствари ти се ништа не дешава

Ово су све моји лични снови, без имало измишљања или преувеличавања...
дакле.
1.

Моја другарица Бојана је из неког разлога мртва. Ја се скењао у живот, не знам ни зашто ни како. Следећа сцена, сви смо на њеној сахрани, мисим гомила мог друштва и ја, и негде при крају сахране она лепо устане из гроба и ми сви одемо на бус заједно.

2.

Неки лик из моје основне из разреда је умро, и ми смо сви на његовој сахрани, и једна другарица стоји у белој хаљини док смо сви у црнини.

3.

Нека девојка девешесто с којом ми је врхунац разговора до тада био ''хахахах лик се презива Свршић хахах'' ми прича да су се убили један мој друг, тетка од неке друге ликуше с којом никад нисам причао и нека трећа особа коју сам заборавио.

4.(сан од прошле године, копирам пост да их све лепо окупим овде)

Дакле, будим се ја(у сну) и сконтам да је један лик који је добар, али никад с њим нисам проговорио више од 3 реченице, умро. И ту се ја истрипујем размишљам шта му се десило, и зовем девојку на телефон(његова најбоља другарица) да је питам шта се десило, али она није доступна. И ту се ја истрипујем, и следећа сцена ја идем кроз Келн заједно са водитељем хрватске верзије атлас свет на длану, и он ми показује знаменитости, били и плакати неког циркуса свуда по зидовима. Следећа сцена, излазимо из Келна и пењемо се на неку планинчугу која је онако од растресите земље направљена, и кад дођемо до врха сконтамо да је то вулкан и тамо налећемо на лика који је бацио оног лика у лаву, и потучемо се трт мрт бацим ја њега у лаву. Онда се враћамо кући и налећем на оног лика који је умро и због којег сам све ово радио и он ми детаљно објашњава како га је овај бацио и како је он после тога васкрсао. И на крају све то причам његовој најбољој другарици преко фејса, и она ми каже ''Опуштено, хоће он тако некад''.

и 5.(мој лични фаворит)

Ја сам достављач пице и имам своју картинг формулу у којем достављам пицу. И добијем ја наруџбину од господина Грималдија да му доставим пицу, и ја оно океј господине Грималди ево стиже. Седнем у ауто, куцам његову адресу на малој ГПС навигацији коју имам у колима, и возим кроз тај градић који има све земљане путеве и све је онако земљано као на дивљем западу, али има баш баш много зеленила. И стигнем до адресе, попнем се и доставим му пицу на врата, сиђем и кренем да возим назад до куће. Успут налетим на неку масу људи која се окупила, изађем из кола и пробијем се кроз људе да видим шта се дешава. Кад оно седе у полукругу направљеном од катедри сви моји професори и наставница српског из основне, са директором у средини, а преко пута њих стоје моја бивша(иста она из претходног сна што сам је звао на телефон) и једна њена другарица. И сконтам ја да они хоће да их осуде на смрт зато што су превише бежале с часова, и да им је то суђење. И каже директор као ко гласа да их осудимо на смрт, и сви дигну руке осим професора физике. И осуде их на смрт да их разапну на крст. Ту се ја сасерем, али не могу ништа да урадим јер су ми ноге као залеђене. И поставе их тамо на неку бину, изнесу крстове, њих две се расплакале не могу да верују, моја бивша држи неки говор о неправди која им је учињена свим људима који су ту, и који исто плачу(јер све те људе познајем). И таман да их разапну, кад дође професор физике(који је једини гласао против смртне казне) и склони их одатле и каже да ли сте ви нормални да децу разапињете на крст због бежања са часова. Ми онако јееееееј и изгрлимо се с њима и кренем ја кући, успут налетим на професорицу српског и кажем јој, цитирам: ''Ваша суровост неће бити заборављена'', и вратим се кући. Паркирам кола и попнем се до четвртог спрата на којем је мој стан(иначе живим у приземљу, не знам који курац), откључам врата и затекнем тамо најбољег друга од моје бивше, истог оног који је умро па васкрсо у сну број 4, како седи за мојим компом. И каже ми он да прави журку поводом тога што наше две другарице нису разапели на крст, и ја реко екстра, само не знам где живиш, а он каже у Селти. Сан се завршава тако што ја седам у свој картинг, куцам у своју ГПС навигацију ''СЕЛТА, ШПАНИЈА'' и јездим аутопутем да стигнем на његову журку.

Закључак: ја сам јебено болестан.

JEbote, ti si kralj Džordi!!! :D

Ноћас сам сањао како сам у дрвеној копији неке султанске палате и јури ме деда који је убио млађег брата од Алесандра дел Пјера.

Sanjao sam kako mi Ajs Nigrutin ispred zgrade drži koncert i sve vremem peva špicu iz Hi-mena.

Jebote, ja k'o da sam na nekim drogama bio sinoć. Piči san, ja na Tašu, na zatvorenom bazenu, al' svlačionice k'o sobe u studenjaku, ja ostavim jaknu, kurac palac, blejimo tu, sjedimo na krevetima i meni odjednom dođe da se popenjem u ventilaciju. Uđem ja u ventilaciju, idem kroz one cijevi i izbijem na neku čistinu, ispod bazen a tu neka čelična ograda ispred ventilacione cijevi, na nju okačena neka riba, ne znam koja je, ali sam je u snu znao, fazon moja riba, tako nešto. I ona se drži za ogradu, a ispod neki ogromni lik, isto ga u snu ja kao znam, pokušava da je skine, čupa je za noge, ona se rita, ne da se. I ja skočim na ogradu pored nje, držim se rukama i ja počnem da se ritam, on i mene čupa, ja udaram nogama, traje to fin vremenski interval, i na kraju ja njega nekako pogodim u nos, on se zatetura i upadne u bazen, mi siđemo s ograde, ja uzmem njegov telefon :O, otklopim ga i prepolovim. U to njemu glava izviruje iz bazena i govorim mu ja udarilo, a, kaže on meni jašta, ja ga potopim nazad u vodu i krenem da odem, ribe niđe, ja reko' možda je otišla da se presvuče, te krenem i ja put svlačionica. Dođem, ne mogu da nađem moju sobu đe sam jaknu ostavio, idem ja, ulazim, u jednu sobu upadam, kad tamo neka ekipa nepoznata i David sa njima bleji, u dresu Obilića i sa onom njegovom maramom oko glave k'o Rambo. Ja se tu pozdravim sa njim, krenem dalje, kad Janković sjedi u nekom holu s nekim društvom, uhvati me tu, pozdravimo se, pričamo nešto i odjednom prebačaj, ja u autu sa starim, dolazimo pred neku kuću, ulazimo, tu neka štenad, ja se igram sa njima kad kurac, ja sam štene, djeca se igraju sa mnom. Trčim ja po kući, bježim, oni za mnom, pa me maze, češu, a ja da pobjegnem, ne daju mi, dobacuju se sa mnom, kad opet prebačaj, sjedim u nekoj prostoriji, kad Petar Božović, mršav k'o grana. Ja reko' okle tako mršav, kaže jebiga, mor'o sam, sjeb'o sam se kad sam bio klinac, nešto mi je tu rek'o, ne sjećam se sad, al' uglavnom ispade da su ga nešto zajebali i da je cijeli život debeo i sad pod stare dane riješio da smrša. Pušimo mi tu neku Drinu, Moravu, šta li, govorim mu ja moram i ja smršat', daje mi on neke recepte za niskokaloričnu ishranu, al' u svaki ide litar rakije, ja reko' kako litar rakije, on taman da mi kaže i probudim se. Idi u pičku lijepu materinu.