hahahah a od cega li je ta cerka zaradila tu rupu u stomaku
NEM POJMA TO, LEZALA NA PARKETU SVA KRVAVA SVE VIRI AA PI
A NAJJACE JE STO JE KEVA KO BARBIKA NEKA SVA U PIRSINZIMA SVA PLASTICNA
hmmm razumem te, nesto poput villiana iz Quakea...
KOje godište sestra najbitnija info niste pitali alo brei
#1 Hodam kroz šumu, mrkli mrak, trava do kolena, na meni samo šorc i papuče a u pozadini bije Sum 41 - Fat Lip.
#2 Trčim kroz tunel pun govana i jurim jebenog transformersa.
#3 Stoji dečko, dvadesetikusur godina, samo farmerke, torso nabildan, drži bibliju i dere se: IT'S A BAPTISM.
Seksualno te privlače Smorka i L@ki, ako sudimo po tačkama 2 i 3.
dečko, znamo da si fin dečko, od tebe se ne očekuju retardirani postovi
Sanjao sam san kroz koji se sve vreme provlačila špica iz Heman-a. :P
Синоћ сам сањао како су се окупили сви модови и јавно су рекли како никакве користи није било од њих до сад већ само Казан нешто ради, и да хоће да оставе нешто иза себе на Вуки, па су мало променили сајт. И ја као улазим на Вукајлију кад оно дефке сортиране по разним ставкама, као жанрови. Лудило, ја се изгубио. Али није то лоше испало.
Седим на клупици ту у крају са пар другара, не сећам се тачно којих и долази неки познати наш музичар ту, и њега сам заборавио и он певао неку песму, ја га загрлио пошто сам се упознао с њим. У глуво доба ноћи било, нигде никога на улици. Одједном, неко баци бомбу и сви се живи дигну на ноге, мислили да сам то ја урадио, чак и ови другари. Почео сам да одлазим полако кући, знао сам да ће ускоро да крене потера али рекох, ма нема везе идем опуштено до куће. Народ већ почео да излази из кућа и да упире прстом у мене. И у то се појави неки човек са дететом каже свима ја сам сведок, није он бацио бомбу него неки лик из кола. И сви му поверовали, ја га питао како зна, он каже пробудио му се син и ставио га на ношу и посматрао кроз прозор. Ту је видео неког батицу из црвених кола како баца бомбу и одлазе. Захвалио сам му се и отишао до куће, све се већ било смирило.
Блејим у канцеларији, радим неки посао за компом и причам са колегом и колегиницом кад упадају пар наоружаних ликова и њима прете да ће ме упуцати ако им не дају личне карте и неке паре шта знам. И упуцају ме, један метак ту испод ребара, код бубрега са десне стране. Побегли одма. Имали неке војне униформе нисам им видео добро фацу. Ја погледам, црвена рупа само, не иде крв. Ставе ми они некако завој неки и поставе ме на сто да лежим, ја ваљда скинуо кошуљу и тако причам с њима, а рана ме откида. Сад не сећам се јесам ли умро или шта, или сам ја ту као причу причао по сећању неким људима. Небитно, углавном не знам јесам ли то на крају био ја или неки тип из моје приче само што сам доживљавао све то исто као и тај погођени, значи из првог лица. Када сам се пробудио, схватио сам да сам изгледа због тога да сам спавао само на левој страни, нажуљан сам био скроз.
Jbt kornelije tvoji snovi su crna hronika
@cornelije
Traži od tvojih da te prebace iz kolica u krevat kad spavaš, lepše ćeš sanjati pozz
Haha
Сањам ја сад пре 15 минута, дремнуо. Као налазим се у некој старој отменој кући, светло онако слабо тиња, улазим у собе, видим све господско и скупо. У кухињи блеје двоје дечице, ја нешто ту с њима причао, они почели мене као да плаше причама да је то уклета кућа и да се дешавају натприродне ствари. Насмејем се на то и још неко време улазим по собама и блејим с њима. Одједном, почнемо ми нешто да се зајебавамо, угасим светло и оставим их саме у соби, у трпезарији. Изађем, замандарим врата јако и смејем се у себи. Кад чујем, неко помера врата одмах до те собе лево. Примакнем се, отворим их кад тамо ово двоје мале деце, вриште и цере ми се демонски. Светло постаде још слабије, ја већ ван себе. Како су могли да прођу кроз зид и створе се тамо. Залупим та врата, они већ кренули да ме јуре, отворим врата преко пута, кад тамо неки дечко седи(познавао сам га од раније већ у сну, знао сам да је негде у кући) и упаљен му комп. Он стоји поред операционог стола а на столу јагње или мачка лежи раширених ногу и руку. Страх ме скршио и почнем да се дерем и вичем и после пет урлика,схватим да сањам и пробудим се.
Imaš li neku tehniku pamćenja snova ili ti je to urođeno od malena?
Записивањем снова одмах после буђења поправља се памћење снова.
Ја бих волео да никада ништа од снова не запамтим.
Није болестан ал да запишем.
Кренуо сам на неки пут ваљда око света са још 2 другара, идемо на скијама, пешачимо, различите врсте превозних средстава. И сад дошли ми до Босне, тамо до Шарганске осмице и тог краја, а ту нека снежина, не може се ни скијама ићи. Мало даље постоји нека жичара, у коју седнеш на брзину, подесиш наслон и провучеш ноге кроз неке сигурносне конопце и превезеш се кроз неки понор који је дугачак једно 20 км а дубок преко 100 метара. Около ветар шиба, мећава, време катастрофално а ја поред зимске јакне и мајице на кратке рукаве испод јакне немам ништа резервно. У ранцу ми само флашица воде. Зарђала и сјебана та жичара ал ајде као идемо, немамо другог пута. Столичице су у стилу оних на рингишлипима. Неке немају оно дрво где седнеш него рупа па смо тражили около да наместимо и укачимо се некако. Сатима се возим на томе, страх ме да погледам на доле, кад одједном, са те жичаре, ми видимо испод велики град, огромна река, ко Хадсон ривер, и сад постоји више трака жичаре. Као стигли смо на одредиште пречицом, сад смо негде у некој Западној земљи, а требало би нам две недеље да дођемо тамо да нисмо узели жичару. Спустимо се некако не знам ни сам како и улетимо право у неку кухињу, народну. Појели паприкаш неки и ваљда наставили даље, углавном ту је крај сна.
Други део сна, ја као блејим у публици или код куће, не могу да разазнам, једног тренутка сам у публици, другог код куће, гледам Амиџи шоу али атмосфера другкчија него оно уобичајено код њега. Гледао сам пре неки дан нешто Кристијана код њега па вероватно зато. И уместо њега, водитељка је нека предобра риба, не знам која. Све време сам знао да је то Рада Манојловић али није имала ништа исто као дотична, само име. И почне нешто она да се скида, ја блејим, као све нормално. Скинула све горе, оно груди севају, сви подивљали у студију. Па се обуче поново, па скине, а онај Амиџић нешто сере небитно, нико га не слуша. Одједном, скине се она опет али скроз и створи се неки јебач ту и почну да оргијају. Ја седим и посматрам, углавном после неколико минута, гасим телевизор а ови у публици, испуштају неке звуке, ваљда сви онанисали за то време.
aj da je normalan seks, nego keva krvavih ustijju bez zuba, pusi kurac cerci koja ima rupu u stomaku