Jovičiću, ima to logike, mada veoma ograničeno. Sećam se kada sam došao u Nemačku, imao sam mali honorar - jedva je stizalo. Tada sam i u onaj jedan evro, iako je u metalu, gledao kao u Boga i pokušavao da ga što bolje upotrebim. U međuvremenu zarađujem tri puta više te sada taj evro odlazi kao dobar dan. Ipak mislim da ljudi obazrivije troše zato što nemaju, mada i ovo tvoje ima određenog uticaja.
Jovičiću, ljudi u Srbiji nisu štedljivi nego nemaju para. Džaba kovanica od sto austrougarskih dukata sa likom Franje Josifa kad ti je plata nedovoljna za struju i telefon. Jebiga, dnevnica za celodnevni rad na njivi je (u Vojvodini) oko 800-1000 dinara, a kilogram junetine je 600 - za ručak četvoročlane porodice malo je da jedan član ceo dan radi.
Političari mogu da jedu kurac što se mene tiče, njihovim platama bi pasovala i kovanica od 100 evra...
Ovo možda ima neke kratkoročne veze, tipa kao odeš u Crnu Goru ili bilo gde da trošiš evro, mnogo ti lakše pada da potrošiš 1 evro, nego sto dinara...ali to deluje veoma kratko...
Osnovni ekonomski problem Srbije su veliki broj korisnika državnih jasala i mala preduzetnička aktivnost, kao i monopoli, slaba radnička zaštita i nenaplativost potraživanja.
Ово. Већ после пар дана екскурзије почнеш да се навикаваш на промену.
Утиче то колико имаш пара и висина цена. Остало је благо небитно.
Da ali to "kratkoročno" dok god si u Srbiji, djeluje manje-više dugoročno.
Drugo, kažete, ljudi u Srbiji nemaju para. Šta bi onda tek trebalo da je u Bosni u kojoj ima još manje para? Realno Bosna je u gorem sosu od Srbije.
Ja kontam iz čisto praktičnih razloga možda ne bi bilo loše da se u Srbiji uvedu kovanice bar od 50 i 100 dinara.
Kad dođem u Srbiju uvijek se šokiram kad mi vraćaju u kusuru čitav štos onih od 20 dinara, a vrijednost im je relativno mala.
Kratkoročna veza, što reče Vlatko. Evo recimo, dok sam bio na ekskurziji, evro se mnogo lakše trošio od mađarskih forinti, ne sećam se koji je bio odnos, forinta je slaba. Verujem da kada bi se neko navikao na stalno korišćenje shvatio bi upotrebnu vrednost valute u jednom sistemu.
Uvođenje kovanica u tako visokoj vrednosti je otvoreno priznanje inflacije. Ekonomski je isplativije izvršiti denominaciju (brisanje nula), ali je to još otvorenije priznanje. Narodu je psihološki potrebno da ima gomilu sitnog novca kako bi mislio da je sve u redu u državi.
Sa ovim se potpuno slazem to je ipak kratkorocan efekat, inace bilo bi dobro da manje trosimo i da taj novac ulazemo u banke jer bi onda smanjili kamatnu stopu za preduzeca koja uzimaju kredite kako bi razvijali ili zapocinjali biznis i samim tim bi jacali ekonomiju -teorija preferencije likvidnosti.
Najjače je bilo turcim pre nego što su uveli novu Liru(Yeni Turk Lyra), stara ja milioniti deo nove, a nova je negde oko pola eura ako se dobro sećam. Kod njih su milioneri bili teške klošarčine.
Dakle, ako potpuno zanemarimo kolike su plate, kakav je standard, i koliko je uopšte u nekoj zemlji jaka ekonomija, šta mislite da li sama vrijednost domaće valute utiče na navike potrošača i u kojoj mjeri?
Evo šta hoću da kažem. Uporedite, npr. Srbiju, Bosnu i Crnu Goru. U sve tri te zemlje slično se živi, dakle standard je u istom redu veličine, s tim da je Crna Gora malo jača zbog turizma, a Bosna je vjerovatno još najsiromašnija (po glavi stanovnika).
Međutim, u tim zemljama se koriste valute veoma različitih vrijednosti.
U Srbiji dinar.
U Bosni marka, koja vrijedi 50 dinara.
U Crnoj Gori evro, koji vrijedi 100 dinara.
Moja je pretpostavka, da su u Srbiji ljudi najštedljiviji, iz prostog razloga, što kad nešto košta 100 dinara, to zvuči i djeluje dosta skuplje nego 2 marke ili jedan evro.
Drugi razlog su kovanice i novčanice.
U Srbiji je najjača kovanica 20 dinara, što je isto što i 40 feninga, odnosno 20 centi.
A to je zaista malo. Sve preko toga je papirni novac.
S druge strane, u Bosni su sve do 10 maraka kovanice.
Najveća kovanica je 5 KM (250 dinara), a najmanja novčanica 10 KM (500 dinara).
Slično je i u Crnoj Gori.
I to psihološki djeluje na ljude. Kad vide papirnu novčanicu, ljudi podsvjesno kontaju da je to više para, nego kovanica koja isto toliko vrijedi.
Iz svih tih razloga, kontam da su ljudi u Srbiji štedljiviji.
A da li je to dobro za srpsku ekonomiju?
I jeste i nije.
Bilo bi dobro kada bi ljudi to što uštede ulagali u nešto.
A s druge strane, što je veća potrošnja, to se veći zamah daje ekonomiji, naročito ako se troši na domaće proizvode.
Dosta sam puta bio u Srbiji, ali se ipak nisam dovoljno družio sa Srbijancima da bi znao sve njihove potrošačke navike. Zato me interesuje da li se slažete sa mojom tezom, i da li smatrate da bi se u Srbiji trebale uvesti jače kovanice, npr. od 50, 100 i 200 dinara.