Prijava

Колективна депресија у Срба је данас праћена и још једном бољком. У питању је шизофренија - болест највеселија. Или се само тако чини на први поглед.

Наиме, ми (Срби, и они који су се некада тако до скора осећали) патимо од подвојености личности. Час смо мученици Лазара, Христови следбеници који све праштају, све воле, час смо загрижени монархисти, социјалисти, фашисти, неонацисти, капиталисти, хуманисти... Ретки смо ми међу нама који смо остали црне овце, а чешћи сте ви који сте преко ноћи од белих врана и црних оваца променили боје, родове и врсте, а има вас и таквих који сте чак променили не само вере и језике, него и полове. Пошто сам ја, Србин још од пра-чукун-деде, једини прави и аутентични, а ви сви остали сте голубови превртачи, мени је света дужност да вас све раскринкам, да вам ископам родослове и то обзнаним народу који живи у незнању и мраку. То ћу ревносно урадити чак и међу својим најрођенијима. Јер код мене не важе ваша - своје се месо не једе, и - врана врани очи не вади. Код мене је - поштено,па на суд!

Чудно је то како смо спремни да ислеђујемо једни друге, потказујемо и шпијунирамо. У свако доба ми имамо по једну личност која се испољи брже него психичка промена код шизофреничара. Манија гоњења нас прати и даје нам надахнуће за разговор у свакој прилици и на сваком месту, посебно у (на) ``древном српском гумну`` - кафани. И оно што у главу усадимо, услед велике количине алкохола - заборавимо. Ту се крије весеље - ударимо бригу на весеље, водимо озбиљне разговоре, пустимо понеку сузу на музику и повраћамо када претерамо. Једна личност уђе у кафану, друга изађе, а трећа се у неком буџаку пробуди. А све један човек.

Сада је популарно бити Србин. Немамо чиме другим да се поносимо осим историјом у којој нисмо били ни рођени и у којој нисмо ни учествовали. Ова историја у којој јесмо били и делали, није тако славна, па није ни занимљива. Осим у појединим случајевима о којима би требали да говоре доктори психијатрије. Убеђени смо да имамо неки историјски кредит на успехе предака или отворен рачун на њихово име за трудове који су они уложили за живота ради нас (али више ради себе). Такво убеђење не може бити друго до подвојеност личности - разумна особа, целовита и зрела, никада не би могла да пристане на причу у којој она не мора да уради ништа светло и велико , јер су њени претци то урадили за њу. Нема тог Србина, ултра модерног, ``патријархалног`` који неће са поносм понављати излизану причу о Солунском фронту, повлачењу преко Албаније, Церској, Колубарској, Мојковачкој битци. Тиме се бавимо. Али када треба да запнемо и почистимо Србију (у сваком смислу те речи) све се сведе на ``трбух и крух`` или уличне нереде. Куда би наши претци стигли да су бранили Србију овако како је ми бранимо? Али, они су се бавили реалним стварима, великим делима, а у међувремену би сели па држали беседе и приповедали, као што се то данас чини.

Са друге стране, непатријархални Срби, који се више осећају као космополите и европејци, а мање као Срби, неће престати да причају о Европи и људским правима. И то би лепо звучало да не знамо историју, а многи од вас је не знају, јер болујете од шизофреније. Па тако имамо борце за демократију и људска права, који су до, а и са Милошевићем не само били противници свих тих идеја, него су отворено заговарали њихово најгрубље гушење. Деца најцрвенијих комуниста и најцрњих фашиста су данас ударна сила демократије у Србији. Такви Срби се баве људским правима Египћана, док просто не желе да кажу ни једну једину реч за масакр над Србима на Косову и Метохији. Људска права и демократија су као и вера и нација, постали роба којом се докони баве, а паметни тргују.

Срби, генерално, као да не знају једни за друге. Чим један не мисли исто као он, долази до психичких проблема. Или је у питању страни плаћеник или националиста. Уверен да је онај други за лечење, просечни српски шизофреник никада неће кренути од становишта да је можда он за лечење, а не онај други. Тако се бавимо увек оним другим, користећи опробане инквизиторске методе и речник улице, док говорећи о себи, по правилу користимо или суперлативе или научно углађен језик пун политичко-идеолошко-религијске патетике.

Циљ терапије, демократије и хришћанства у Срба, јесте да се све личности сложе и помире, да делују као једна целовита душа, као једно биће - да се створи јака колективна свест. Сви смо различити и никада нећемо мислити исто. Ипак, ако би се сви бавили корисним стварима, давали од себе најбоља дела из оних области које смо изабрали (било да смо комунисти, социјалисти, капиталисти, хришћани, муслимани) можда би од нас и било нешто боље, лепше и веће од циркуса који смо од себе направили бавећи се глупостима.

Можда си ти Сизифе луд и другачији, али тако ми Јелене и презимена Бонапарта, ја те волим као рођеног брата.
Ћути, Чаславе.
Перо, смири се.

Прочитала сам ово.

Procitao.
I sta sad?

Ništa ne može da se promeni dok se ne vrati Vojvoda.
http://www.antiglobalizam.com/images/ideologija.jpg
http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2010/0/16/86820/seselj.jpg

Oboleo narod od licemerja i gluposti, ne znam šta više da kažem.

Ništa ne može da se promeni dok se ne vrati Vojvoda.

!!

Боље стави ово у тему културе - ово је политика, ово је спем централа.

Ništa ne može da se promeni dok se ne vrati Vojvoda.

ЈОШ НАС ИМА, ЈОШ ТЕ ЧЕКАМО!

Срби су претежно пољопривредници, мада има доста и менаџера продаје, нађе се понеки правник и економиста, као и комерцијалиста, но истраживања су показала да највише има старлета и медијских, да тако кажем, јавних личности!