Ja naleteo juče slučajno na nju, pa reko ajd da pročitam. Posle mi pade na pamet i da ostavim neka svoja iskustva i tako. Vidim da nije nešto aktivna tema a trebalo bi. Super su tripozni doživljaji gore navedeni. Ako hoćeš da tripuješ, evo ti link. http://www.reddit.com/r/AskReddit/comments/1d2v7i/parents_of_reddit_what_is_the_creepiest_thing/
Dobro je ovo, hvala.
Evo ja da podelim sa vama iskustva iz prve ruke.
Verujte da nemam razloga da baronišem, a nikad nisam bio niti nešto posebno sujeveran, niti religiozan, pa ni sam ne znam šta da mislim o tome.
Jedne letnje noći, pre 3-4 godine, bio sam kod drugara u varošici pored mog sela. Zajebavali se i pili do kasno u noć. Oko 4 ujutru, ja rešio da idem kući a on se ponudio da me odbacim motorom. Krenuli, pa rešili da se zamenimo, ja da vozim. Vozio ja tako, bila pokvarena duga svetla, radila samo kratka i dođemo do jedne neosvetljenje deonice puta u dužini od oko 2 km. Ja bio malo odvaljen, i ne znam sta mi bi da vozim na sredini puta po beloj liniji. I vozim ja tako, kad se nasred puta ukaza sablast, čiča sa dugačkom, sedom bradetinom. Drugar iza vrišti. Kako nisu radila duga svetla, video sam ga tek na nekoliko metara ispred. Kako sam ga video, krv mi se u žilama zaledila, jedva sam ga izbegao, zamalo da sletimo u kanal. Ništa, udario ja po gasu i stignemo mi kod mene kući. Ja nudio drugara da prenoći kod mene jer mu bila frka da se sam vraća, ali skupio je muda posle 10 minuta i odlučio da se vrati. Kad se vraćao, od čiče ni traga ni glasa. Isčezo. A na tom delu puta nenaseljena pustara, nema kuća, ničega.
E sad, čiča je možda bio od krvi i mesa, i pored toga što je izgledao kao sablast, šetkao nenaseljenom pustarom u 4 ujutru, i misteriozno ispario, ali eto. Smatram da se to može objasniti, ali doživeh jednom kad sam bio klinac od 10 godina iskustvo koje se ne može objasniti, iskucaću ga kad me ne bude mrzelo.
I kad ne bude noć, molim te.
Zasto me nesto vuce da citam ovo nocu? Posle ne mogu zaspati i pricinjavaju mi se svakakve stvari. A vuce ne nesto da citam, ovo je jedna od boljih tema na vukajliji.
Pročitao sam celu temu iz nekoliko puta, i svako čitanje je bilo noću. :D
e sad posto ja volim ovu temu a vidim da je dosta ljudi volim krknu co odje c_p sa nekih drugih foruma
U noći kada je umro moj otac(u bolnici),zlostavljač radi kojeg sam bila prisiljena napustiti roditeljski dom sa 16g,a par godina kasnije i majka(pa je kasnije živjela do smrti u mom kućanstvu) nas troje odraslih bili smo svjedoci pojave za koju ni dan danas neznam kamo smjestiti.
Dakle te noći u 2.ooh probudilo nas je sve troje deranje,vrištanje,nešto između plaća malog djeteta i deranje mačke kad joj staneš na rep.Moja prva pomisao je bila da je na cesti koja prolazi uz kuću stradala koja od mojih mačaka.Odmah sam izašla da vidim što je.Izašli su i moj suprug i moja majka.Dvorišna rasvjeta je izuzetno dobra,tako da se vidjelo kao u po bijela dana.
I tada pred očima nas troje odraslih,nepraznovjernih,trijeznih ljudi s obližnjeg drveta počelo se u zrak,uz neprekinuto glasanje,dizati nešto,što nikada nitko od nas troje u životu nije vidio.Uz polagano udaranje ogromnih,višemetarskih krila,odjekivalo je kao udarci po napetoj koži,neprestajući se glasati,razjapljenih čeljusti(ne kljuna),diglo se desetak metara u zrak i tada doslovno rasplinulo.
Bez obzira koliko se nas troje nakon toga trudilo u kasnijim razgovorima detaljno utvrditi što smo to vidjeli,pretražujući sve dostupne enciklopedije o pticama,nigdje nismo naišli na podatak o takvom stvorenju.
Ujutro nazvala me kolegica iz bolnice i saopćila mi da je otac umro u 2.ooh.
Moja majka je sve do smrtnog časa tvrdila da je to bio očev duh,odnosno ono u što se pretvorio kao osoba koja je gotovo unišila živote dviju žena i petero djece.
Nikako nisam mogla prihvatiti takvu tvrdnju jer sam mišljenja da je takvo obličje demona,plod ljudske mašte,ali do dana današnjeg nemogu objasniti što e to bilo.
OVO NIJE MOJA PRICA
Kako bi vi objasnili ovu priču koja je znanstveno zabilježena, dokumentriana i snimljena. Nakon teške prometne nesreće ležale su majka i kćer u bolnici. Svaka je bila u svojoj operacijskoj sali u teškom stanju. Liječnici su se borili za njihov život. U istom trenutku i jednoj i drugoj stane srce. Liječnici su počeli reanimiranje. Ovako nešto je poslije ispričala kćer: Osjetila sam se laganom kao perce i više me ništa nije boljelo. Pogledala sam prema dolje i spazila sebe kako nepomično ležim u krevetu, a puno ljudi okolo mi pokušava pomoći. Lebdjela sam prema gore i u gornjem kutu sobe spazila svoju majku. Skupa smo gledali moje tjelo i razgovarale. Osjećaj je bio nevjerojatno dobar. Tako miran i spokojan. Poviše nas otvorio se tunel i iz njega je zračila bijela topla svjetlost. Jaka sila nas je vukla prema gore, a mi smo zadovoljne išle jer nas je privukla ta mirnoća i ljubav koja je zračila iz tunela. Odjednom moja majka se okrenula prema meni i rekla mi da još nije vrijeme da ja idem za njom. Ona je produžila naprijed i rekla mi da se vidimo jednog dana. Ja sam otišla do čekaonice ispred sobe i vidjela svog muža i djecu. Muž je bio obućen u crvenu jaknu i bijelu majicu ispod. Pričali su o nesreći i muž je tješio mlađu kćer koja mu je sjedila na koljenu i plakala.......Dalje se više ničeg ne sjećam. Probudila sam se u bolesničkoj sobi nakon 2-3 dana od operacije. Rekla sam liječnicima da mi je majka umrla. Oni su bili zaprepašteni jer mi to nitko nije rekao, a nije ni mogao jer sam spavala stalno.
Nakon toga život se toj ženi skoroz promjenia. Ona od tog događaja se ne boji smrti..... Svi liječnici te bolnice su potvrdili sve što je ova žena opisala. Sve je bilo u detaljima točno. Točno je opisala svog muža u čekaonici i znala je točno vrijeme smrti svoje majke.
A NI OVA NIJE MOJA
Ova je zanimljiva, dogodila se prije kojih 15 godina, još je deda radio, i od nekog kolege na poslu je dobio za rođendan za poklon neki kalendar i nekoliko pari čarapa.
tih dana su se on i baka svaku noć budili oko 3:00 ujutro na zvuk kucanja koji je dolazio iz kuhinje, i to baš inteligentno kucanje sa ritmičkim intervalima, i čulo se jako jer je taj koji je kucao kucao u drvo. a kako je kuhinja odmah do spavaće sobe, to ne može da te ne probudi.
deda se digao i otišao do kuhinje, čim je upalio svjetlo to kucanje je prestalo, čim je opet legao, kucanje je opet počelo.
e i to se ponavljalo kroz par tjedana, već su on i baka navikli na to. al baš je zanimljivo da je počelo kucati uvijek u isto vrijeme i kucalo je do svitanja, dakle od 3 ujutro do 6 ujutro.
i sad jednog od tih dana je deda sjedio i primjetio je kako se onaj kalendar koji je dobio od kolege na poslu pomiće polako i pada s vrha ormara njemu pred noge, on je bio stari lisac pa je odmah znao u čemu je problem, odmah je polio taj kalendar s benzinom i zapalio ga.
drugu noć kucanje je opet počelo, al nakon pola sata su se čuli koraci koji idu prema izlaznim vratima, i od onda je prestalo.
i sad, ja ovo nebi vjerovao nekom drugom, al kad ti baka i deda potvrde to, a siguran sam da ne lažu, jer nisu takvi ljudi.
žalosno je to što je od onih čarapa koje je isto dobio od tog čovjeka s posla dobio takve gadne rane na stopalima da je skoro izgubio jedno stopalo. ovo mogu i potvrditi jer sam i sam vidio te rane.
NARAVNO NIJE MOJA
Nikad ništa nisam doživeo što bi se moglo svrstati u kategoriju paranormalnog ili neobjašnjivog, niti sam video dokaz od nekog ko tvrdi da je doživeo, video ili osetio paranormalnu silu, vanzemaljce, duhove, drekavce, utvare, zombije.
ma ni ja nisam ali ovo kad citas nocu nekako dobijes neki trip da ce da ti neko nesto uradi od ovih cudovista
Ма који трип :)
Једини трип добијем од обичних људи који пошашаве, никад нисам готивио мистику, америчке хорор филмове (сем филма Гризли, али јебига гризли је права животиња није фикција), или овакве приче које у једно 100 до 100% случајева нису тачне, тј. све имају рационално објашњење иако субјекат тврди да је доживео то што је доживео или верује пријатељу.
Булшит Расни, дај баци неки нови трол да се смејемо.
Da počnem , imala sam 14 godina kada mi se ovo dogodilo. Keva i ja smo se preselile u dedinu kuću silom prilika na nekih 8 meseci. Dakle u kući smo živeli deda, tetka keva i ja . Nikada nisam volela tu kuću iz nekog nepoznatog razloga, uvek sam osećala neku negativnu energiju. Kuća je na sprat deda je bio dole tetka keva i ja gore . E sad soba u kojoj sam spavala sa kevom je imala neko džinovsko ogledalo koje nikada neću skapirati jer je odmah do kreveta tako kada ustaneš , legneš ili jednostavno si u sobi ne možeš da ga izbegneš .I tako jedne subote keva je radila tetka je otišla do pijace a deda je nekim čudom krenuo sa njom iako nikada ne ide. I tako sam ja ostala sama, u sred bela dana da kažem jutro oko 9 h i tako meni tetka zapreti sa kablom od neta da naučim hemiju dok se oni ne vrate. I sad krenem ja da nameštam krevet , odjednom osetim neku negativnu energiju , kao da me neko posmatra , da je neko u sobi ... Prilično je bilo neugodno i ja da se rešim tog mog straha ili osećaja pustim muziku na fonu i nastavim da nameštam krevet , čujem ja kao neke perlice , kao neko staklo od staklo kad se udara. Ignorišem ja to , mislim to je u pesmi deo , kad to ne prestaje ugasim ja muziku idalje se čuje pogledam ja gore kad ono luster se okreće u krug , ne levo desno nego baš u krug a perlice na njemu se sudaraju pa prave taj zvuk. Ja se skamenila, odakle mi hrabrosti ne znam pogledam ja u to ogromno ogledalo nema ništa , i ja kao sluđena ne znam legnem na krevet otvorim knjigu i krenem da učim mrtvu hemiju , ne znam kad je prestalo do okretanje lustera ništa ne znam , dok nisma čula da je nešto puklo , tada sam sjurila dole u prizemlje u dnevnu sobu i čekala dok se ovi ne vrate tako sam sedela nzm ni sama koliko dok se ovi nisu vratili , tetka je počela da urla na mene što ne učim ja sam joj rekla šta se desilo ona se pravila da tu informaciju nije čula dok je deda ćutao , skameni se čovek. Kada se keva vratila i njoj sam ispričala ona je taj događaj prepisala tome da mi se vrtelo u glavi , ili da je bio zemljotres , ali ne verujem u to jer se luster ne bi okretao u krug nego levo desno, a i čula bih da zveckaju neke figurice poređane po komodi , a da mi se vrtelo u glavi svakako ne bih čula da se luster okreće...Možda nije tako strašno al' za mene je...bilo i neponovilo se...Posle 2 3 meseca smo se keva i ja iselile , i ne rado odlazim tamo još ređe idem u tu sobu :S
nisam imala pojma da ova tema postoji.
samo da se javim i kažem-VERUJEM!
Pre nekoliko godina, vracam se ja iz skole sam kući, i sad, imao sam tada neke dobre pare kod sebe, novac, dosta novca, od rodjendana, od deda baba familije i to, nakupilo se. Odlucim se da okusam srecu, imao neki fudbal, kosarka, fine utakmice, reko daj da zategnem sa svim sto imam i miran sam godinu dana da mi ne kenja niko. Svratim u kladionicu, bilo negde oko 6 navece jesen, vec pao mrakic, sam ja u kladionici i radnica, al cujem neko da drkelja slot tamo u zasebnom delu, Mozzart je bio u pitanju. Trisata razmisljaj, kurac palac, guzvaj papirice bacaj, precrtavaj, sastavim 5 parova nekako jbg, odem kod ove tamo sto radi , dajem joj listic i pare, ona otkucava i daje mi tiket. Ljudi moji!!! U tom trenutku, nju prozima nesto poput epi napad, surdukne joj nesto kroz kicmu, zakovrne vrat, poce da se trese, i da prica nesto. Ja brze bolje uzeh tiket i istrčah napolje, sta ga znas! Izadjem ispred, pogledam tiket ko po obicaju da proverim kad ono Glazgov mi obrnula iz iksa. Jebote! Vracam se da reklamiram, otvaram vrata, ona isto onako stoji, ja reko POGRESILA SI MI GLAZGOV, kad u tom trenutku iz slot prostorije izlece ciganin sto je igro vockice, dere se nesto iz svog glasa, i prekrstio dva kaziprsta jedan preko drugog i uperio prema ovoj, kad me je video vice SINE IZLAZI ODAVDE ja cu snjom URAA! Od tada tiket nikad U ZIVOTU! mozda to nije bilo nista ali ja sam ostio neku jezu!
HAHAHHAHHAHHAH Kakva priča sve ti jebem!
Je l' proš'o tiket?
Ја нисам верово у та говна касам бијо мали, ал' десило ми се 4-5 пута у селу у претходних неколико година да око поноћи чујем како се низ сокак вуку некакви ланци, иду до моста преко неке речице и ту престају, а ниђе ничег нема, ни неко домаће живинче, ништа. Нисам био једини који их је чуо, ујак полицајац из куће неких 100 метара од моје мислио неко краде краву иштале, изашо спиштољОм да јури, кае чујем ланце а ниђе никог лептијебем.
Кад год сам чуо та говна, ујутру су јављали да је у току ноћи умро неко из тог сокака, сад да га јебем шта ли је.
Zanimljivo Biče, gotivim kad vidim da je neko pisao na ovoj temi tj. da čitam o tome.