Prijava

Пре једно 2-3 године (био зимски Свети Никола), одемо ја и другар на једно игралиште где је погинула нека девојчица. И тако се ми зајебавамо неко време, ја онда дохвати љуљашку и заврте је. Тако се љуљашка врти неко време и одједном чујем некакав врисак. Оно, баш јак врисак. Усро сам се ко никад. Побегли смо одатле и нисмо смели бар 3 месеца да се враћамо. Зајебано било.

Alo Šljivorade ne seri idiote maloumni. Ideš zamnom po forumu već neko vreme i sereš, 50% postova sereš meni nešto. Ovakve treba slati u istambul, dubala... aj ne seri više i ne pominji me, a modovi nek pobrišu zadnjih 5 strana.

Серем зато што претерано једеш говна, жао ми је што сам смарао Џонија шеснес пута да ти скине трајни, јесте те бановао због глупости, али је био у праву, тек сад видим. Ако ти се не свиђа мој пост или било који други, имаш слободу да га прескочиш. :*

Imaš i ti slobodu da preskočiš svaki moj post. A jedini trajni koji sam dobio je bio onaj petominutni iz zajebancije, a drugi od 100 dana je moj sopstveni zahtev, ali nisam hteo da piše sopstveni. Pozzz
AJDE OBRIŠITE OVO!

Ova zadnja zabela je ok, al je izmisljeno u kurac. Svidjale su mi se one prethodne price na ovoj temi, al nema vise jbg.

Zašto je zamrla tema? Zar je moguće da smo postali toliko normalni da nema više ničega paranormalnog? Ili bi trebalo pisati o paranenormalnom? Da ne dužim više, ovo je mali...
RIFREŠ!!!

Zašto je zamrla tema? Zar je moguće da smo postali toliko normalni da nema više ničega paranormalnog?

To se i ja pitam.

Ne, postali smo toliko nenormalni da je paranornalno postalo normalno...

E paz fazon, sanjam ja prije neki dan da se drug moj iz odeljenja obesio, i onako obesen gleda u mene otvorenih ociju, gledam i ja al sam se usro ko niko, srce mi lupalo nenormalno kacam se probudio. I fazon nista ja ne pricam njemu, kad se on taj dan pobi s nekim likom, a lik poce da ga gusi za vrat. Uletio sam i tresnuo tog lika naravnololo

A ima jos jedan fazon s tim snovima. Moja keva je uvijek znala kad cu ja da se pobijem. Znaci ona sanjala da sam ja nesto povrijedjen, i rekla mi to, i kaze cuvaj se danas, i ja kao ma pusti me bre s tim glupostima... kad ja op, taj dan bas se krvavo pobijem s nekim tipom, meni krv iz nosa, njemu slomljen zub... od tad je jos 3-4 puta sanjala istu stvar, da bih se ja opet pobio s nekim tog dana... mozda malo smor prica al eto...

Kako glup trol. Modovi, ako ste zivi, pobrisite ove glupe postove s teme...

MRTVI ARMADILJO HODA

Него... дешава ми се некад да се из непријатног сна пробудим дерући се. Углавном то није бог зна каква вика, оно, мало дрекнем и то обично будећи се из снова у којима се такође дерем из неког разлога. Но, то није бог зна какав проблем, умем да пробудим људе око себе али ништа ужасно то није у суштини, осим што је испраћено непријатним осећајем страха без икаквог разлога. Ретка појава, а већ неко дуже време и непостојећа.
Међутим, последњи пут кад се то догодило гледао сам неку шитчину од филма са Никол Кидман и оним новим Џејмс Бондом, не могу се сетити имена глумца тренутно. Углавном, поента филма је да постоји неки вирус ванземаљског порекла или штавећ који се у мозгу активира тек након што заражени падне у сан, и онда потпуно преузима контролу над мозгом и је л' те, мења личност. И има једна сцена где је графички дочарано како се ти вируси уграђују у мозак, онако к'о под микроскопом све изгледа, неке фенси анимације. То је једна од последњих сцена којих се сећам пре но што сам пао у сан, тв је остао укључен...
Спавао сам довољно дуго да се филм заврши и почне реприза неких пет-шест сати касније. Не сећам се да сам ишта сањао, сећам се само да ме је пробудио неки бели бљесак, као да ми је неко севнуо блицем фотоапарата пред затвореним очима, и ту сам почео да се дерем, је л' те, као по јусу, луђачки. Међутим, то је трајало добрих пар секунди и уопште нисам успео да исконтролишем страх и викање, као духа да сам видео. Оно што ми је ту језиво је да сам се пробудио уз горепоменуту сцену - анимацију уграђивања тог вируса уз коју сам у суштини и заспао. И још једна ствар - био сам сигуран, а и сада сам, да сам чуо комшијину децу како се деру, тј плачу, упоредо са мном након мог немилог буђења, а и неко време након тога. Густо насељен је то комшилук, двориште до дворишта, па рекох могуће је да сам их пробудио и уплашио.
Сутрадан долазим до комшијине продавнице, где ми ради друг, и испричам му све, у фазону пробудио сам и ове мале колико сам се драо, кад ми он каже - ниси могао да чујеш њих, отишли су на Фрушку Гору пре недељу дана. Ту ми није било свеједно, али капирам да сам истриповао жешће, иако сам чуо то још неко време након што сам се смирио. Да се разумемо, никаква друга деца не долазе у обзир јер је насеље прилично загазило у тренд одумирања.
Ето то за сада...

можда ти је преко телевизора упо тај вирус у мозак

na nebu mesec sjaa kalauz brate gde ces saad na nebu mesec sjaa glavonja druze srecan puut!

Не бих био први чочочо
Мозак је доста сугестиван и осетљив у сну на спољне факторе, чувајте се лоших филмова.