Jebote, pa ja nisam toliko bio u klupi za 17 godina aktivnog školovanja.
Ja sam na kraju prvog srednje imala 137 neopravdanih. Opravdane neću ni da spominjem. Ni dan danas ne znam kako je razredna uganjala da me ne izbace.
Iz moje gimnazije bi letela naglavačke. Kod nas je bilo fora da opravdaš, i onda nagruvamo po dvesta opravdanih, a neopravdane kad pogledaš, rekao bi pa to fina deca. :D
Lako je vama bilo po raznim tehničkim da opravdavate i bežite. ;P
Bejaše ja likovni tehničar...
Nisam bežao sa časova mnogo, bilo je to samo po potrebi ili kad sam glumio neku facu (retarda) pa sam gledao da me izbaci sa časa (bio sam odličan učenik i nije profesorima prolazilo ono "ajd pred tablu"). Ipak, kucao sam drugarima iz odeljenja opravdanja. Nekad sam bio trener u fudbalskom klubu, nekad ljekar, nekad mama, nekad tata. Lajt motiv mojih opravdanja je bila poslednja sintagma: DRUGARSKI POZDRAV.
Ja sam imao gotivnu razrednu.
Nikad se nije udavala pa je ono gotivila nas muške, a bila elektrotehnička škola, od 26 učenika 26 muških bilo, samim tim nas je sve gotivila. ololol
Nego, najviše se nešto ložila na to kad joj bacim neku spiku da sam bio sa djevojkom. Ona pišne u gaće odmah. Tako sam joj redovno govorio didem jebati i sve mi je bilo opravdano. Ona misli da sam se ja u srednjoj baš najebo. Tužno.