Фобија

Дакле, имате ли неку? И сами знате да постоји на хиљаде фобија, неке су крајње смешне, неке озбиљне, неке интересантне. Да ли сте у неком периоду живота имали неку фобију?

Фобију можемо дефинисати као ирационалан страх од одређених објеката, бића, ситуација.

Плашим се глиста! Не оних опасних, зајебаних месождера већ оних за пецање. Несмем сам да их натакнем на удицу, ни да их ископам.

Ааа више не падам на твоје теме, жи' ми све. На ону си ме искаширао. Ненене Реме, ненене!

E mare, sad si dokazao da nisi materijal za ženidbu.

Kastrofobičan sam. Bojim se Fidela Kastra.

Реме, мислим да има нека слична тема...
Много се плашим змија и висине. Не бих те страхове назвао ирационалним.
Још се плашим неких неминовности које живот носи...само се надам да ће да буде све у своје време.

Са тобом никад, нисам знао да имаш папуче у облику пепа прасета, али ајде да не тролујемо важи?

Plašim se samo ljudske gluposti......

NABIJEM NA KURAC!

Пилића и пернате живине уопште. Контам да је то траума из детињства, кад сам био код бабе она имала оне бројлере типа 24 њих, а ја имао 3 године. И били ми некако флафичасти, ја узимао једног по једног, мазио и давио редом. Само једно преживело, јбг. И онда сутрадан дошао матори по мене, и кад је видео шта сам урадио откинуо ме неким каблом што му је био при руци, јебено веће батине нисам добио ни на текмама, нити од мртве мурије. Од тад, како видим било шта што има перје жив се истраумирам. Имам такође фобију од саобраћаја, зато сам дигао руке од вожње пре 3 године, продао кола и вратио се бусевима. Стално сам мрачан док возим, стално се трипујем да ћу погинути или убити неко дете на пешачком. Барем сам признао себи и повукао дозволу из оптицаја.

Крештање распалог пауна ме смара до јаја. Фобија из чајлдхуда.

Imam fobiju od vukova. Potiče iz detinjstva. Jedne godine skijala sam na Jahorini, a odsedali smo u nekoj Jahorinskoj zabiti (kako čudno), pored šume. A plašila sam se bića mraka isto, i nisam spavala suviše često, pa tako i na Jahorini. Dok su stari spavali, ja sam otišla do prozora, i na brdu pored videla vuka kako zavija. Sve se čulo, i mesec bio pun, svetao, pa sam ga još i videla. Premrla sam od straha. Od tada mrzim sve vukove, i Crvenkapu.

Paukova i insekata.
A mozda imam i blagu klaustrofobiju.

Е, једна ствар. Мојне жене да постују овде. Њихови страхови нису интересантни, оне се ионако плаше 97% ствари на свету. Од паука и миша до великог курца. Жене нека постују чега се не плаше.

:Баца жврљ:

Ne plašim se ni zmija ni pauka, a kamoli miševa. Miševe obožavam. Stalno na faksu ih hranim, i gledam. Zmije su gadne, ali i sa njima radim sasvim najnormalnije. Veliki kurac, hmmmm... Ne, ne plašim se.
Ne plašim se visine. Čak, obožavam je. Ni leta avionom. Ni oluja. Ni smrada. Ni prljavštine. Od malo stvari se stvarno plašim.

Isto kao i Sale, blaga klaustrofobija. Kada sam bio mali braća su me zatvorila u vreću za spavanje i sela na mene. Od tada, se userem od straha kada me neko drži. Nikada nisam voleo "gomilu buva" a uvek su mene zajebavali s tim pošto su znali da se plašim. Jednom sam se zaglavio sa drugovima u liftu, dvadeset minuta, kad se nisam onesvestio. Npr. kad bi me neko zamotao u tepih, mislim da bi mi srce eksplodiralo :D E sad, da li se i taj stah od nemogućstva pokretanja ruku i nogu može okarakterisati kao klaustrofobija?

Еих, Дамо... Па ти ниси жена, ти си Блек Стена!

Ona je izgleda onaj gospodar zvijerova, što je imo one tvorove. Kodo i Podo. Ne znam đe radi sa zmijama.

ja jedino visine... jebeno nikako da taj strah prevaziđem, a pokušavao sam... sve osim leta avionom i paraglajding... i to ću probati... a ono, pad sa visine od 150 m za 3 sekunde, vozić smrti,, hodanje po ogradi mosta i to sve probao i ništa... i sad kad stojim na balkonu na petom sparatu strah me pogledati...

Jes, I am vumen. Im čarobna vumen.
Ne razumem zašto se plaše miševa! Divna stvorenjca. Ili visine. Visina jebe, svakako.
Imam li pravo na još jednu fobijicu, baš malu?