Ja sam to uvek igrao diletantski. Stavim sve na random, izgradim City Hall, pa ondak sve redom od nižeg ka višim nivoima. :) Al' najviše sam voleo kad dobijem nekog beastmastera. Em sam voleo to što stalno dobijam defense poene, em svi oni gmazovi fenomenalno izgledaju, em je muzička tema za fortress sjajna.
Muzička podloga je, u stvari, bila jedna od najfenomenalnijih stvari u igri.
:) ја сам тако играла на крају, кад сам све комбинације већ обрнула по сто пута. Фортрес је и мени фаворит, посебно сам уживала да гледам како се противници заглибљују у мочвари, то стварно излуђује :)
....
od heroja najdrazi su mi ingham, ryland, astral i sandro :D
...
Тај Рајланд беше специјалиста за дварфове? :Д
http://heroes.thelazy.net/Ryland
drva i diplomasi bejbe
Taj je iz dvojke, iste osobine samo liči na Zevsa, u trojci se već primećuje njegova patuljasta karma :)
http://www.heroesofmightandmagic.com/heroes3/ni/ryland.jpg
Mada, dobar je, ta smorena drva s njim dobijaju i spid, valjda?
sva četvorica koju sam nabrojao bili su i u 2. i u 3. i u 4.
za 5 nemam pojma :D
a ingham je bio i u kecu :D
jejeje
ne znam, kad se igrala dvojka (o kecu da ne govorim) nisam imala komp :)
a nastavke smatram bogohulnim :) probala sam peticu, igrala malo i to je to, jebeš igricu koja te ne izopšti iz života bar godinu dana :D
Ma ima super stvari u petici, nego fali ona stara atmosfera. Al' to je više ono "prva ljubav zaborava nema", ko je igrao prvo trojku ona mu je najbolja, ko je igrao dvojku kaže da su svi nastavci sranje, bla bla bla...
I meni je sve to najzanimljivije bilo u prvim partijama, dok nisam imao pojma o cakama, snazi raznih akrepa itd. :)
Tako u jednoj od prvih, posle nedelju dana ubijanja troglodita i gremlina, nailazim na "Lots of Power Liches". I tu razmišlam otprilike: "Hm, nemam pojma šta ovo liches znači, al' piše power, mož' biti da su zajebani neki... ma jok, vidi ih kakvi su koščati, dobijam ih garant..." Gubici neprijatelja - nula.
Ili drugi masakr: "A few Azure Dragons? Ma imam šest arhanđela, ne može mi niko ništa." :D
I kasnije je to bilo super-zanimljivo, ali nije imalo baš tu draž. :)
:))) да, почеци су најбољи, после је циљ добити са што мање губитака, па без губитака и на крају можеш да спаваш у столици и да растураш, што сам ја и радила :)
али никад нисам могла да се начудим ретардираној игри рачунара, кад крене да ти упорно рока меџик ероу од 20 на јединице које обнављају хелт после сваког круга и сл. :))
Ја се сећам кад сам први пут пробо Хероје. Појма нисам имао шта се ту дешава, нисам знао да завршим турн, него сам упорно куповао нове хероје и нервиро се што после трећег добијам само једног троглодајта или шта већ. Јеби га, био сам клинац, ал мајку му, после дан-два сам савладао основе, и после пар месеци, завршио сам пети основне са просеком 3,7 (након четири разреда 5,0), брдо изостанака и атрофираним мишићима, ал сам зато знао читаву статистику градова напамет. Јебеш му матер, горе од хероина, никад се нисам ни скинуо, и сад жељно ишчекујем Хоту (за оне које не знају - http://www.celestialheavens.com/forums/viewtopic.php?t=8742).
Ја сам је играо као клинац, страшно сам се ложио на Горгона, јежио сам се кад откинем 400 костура једном ватром из ноздрва (!) иако ми је омиљени замак био Рампарт. Било ми је јако жао што је Горгон завучен у мочвару. Према Анђелу и Арханђелу сам увек осећао одређено страхопоштовање. Мрзео сам оне мале змијице што лете (не сећам се како се зову) из мочваре, оне што прелете целу мапу из прве.
Музика из игре ме је увек одушевљавала и сећам се да се иста појавила у временској прогнози на Пинку тих година. Након пуно играња сам чак почео и да измишљам активности везане за игру као што је прављење сопствене мапе, буџење оних азурних и феири змајева...
И, да, и Бехмота сам готивио, ал' ми је био мало дивљак. :Д
Музика се појављивала и у Саут Парку у неколико наврата, и то онај семпл који иде кад отвориш чест. Иначе, мини змајеви су Серпент/Драгон Флајс, и немош да их не мрзиш.
Ако неком од вас падне на памет да скида игрицу с нета нека и мени пошаље линкове на ПВТ, инсталирао бих је опет, и то онај Heroes III - The Shadow Of Death.
Скидао сам Хероје сто пута с нета, али сваки пут је музичка подлога била осакаћена, били су остали само основни звуци, а без тога не могу да играм.
Значи, ако случајно неко буде скидао, нек' ми пошаље обавезно. :)
Позз in the name of Gorgon !
Боже, каква игрица...
Јао куку мени.
Носталгија, носталгија и носталгија.
Ja sam skinula trojku i sve ekspanzije (uključujući i onu rusku, Wake of Gods il kako već)sa www.thepiratebay.com i sve radi ko podmazano. Najčešće igram sa Tower, omiljena biće Naga i heroj, onaj plavi, izgleda kao duh, specijalnost mu je chain lighting, zaboravih mu ime...
Kad sam prvi put vidjela igricu mrzela sam je, a onda sam je nakon godinu dana uzela igrati. Tri mjeseca se nisam pomjerala od kompjutera, i dan i noć je igrala, ponekad izađem u grad na par sati, u školu isto ponekad i to je to. Kad sam shvatila da sam prejterala (vidim kamen i drvo na ulici i pitam se da li bih ga pokupila), uzela sam pauzu od pola godine. :D
Тај плави ти је Solmyr, и често је банован са онлајн партија, управо због чејна (такође су бановани и хероји који имају логистику као специјалност, као и цео Конфлукс и,понекад, Некрополис).
Eeeeeeeeeeeeeeeeeeee, Solmir, da... Bezveze je to banovanje, nisam nikada igrala onlajn, ali ako već možeš izabrati heroja, birati gradove, šta te koji kurac imaju izbacivati...? Niđe veze...
Нисам ни ја никад играла онлајн, у то време је био популаран диал-уп, не знам како функционише, да ли бисмо рецимо ми могли да се окупимо на једној мапи и да запиграмо, хм, хм?
Сви који сте волели ову игрицу, који сте изгубили најбоље године живота због ње и не кајете се, хајде да се мало присећамо свих оних ствари које Хероје чине једном од најгенијалнијих игрица у историји човечанства.
Који вам је херој омиљени, да ли сте више волели ратнике или магове, да ли је вама Инферно икада показао своје врлине, да ли сте користили скаутинг као особину, шта сте прво градили, да ли сте имали неке артефакте које сте морали да покупите иако немате где да их ставите и није вам успут, зашто је горгон онако феноменалан, знате већ...