Prijava

Аца Лукас као један велики уметник, дизач широких народних маса, појачивач емоција, узрок дубоких депресија, крајње еуфорије, повећане потрошње алкохола, смањеног инвентара у кафанама, неоспорно доказује да садржај његових песама у комбинацији са његовом личношћу представљају ..... уметност ...... Александар својим песмама уме да дирне у човекова осећања, покрене емоцију, изазове треперење душе. То је и крајња сврха ументности, подражавање. По Платону, музика је највиша подражавалачка,а уметност као идеја, једина има привилегију да се показује чулима. Ацина дела очигледно то чине.

У овој теми ћу ћеш ће ћемо ћете ће се бавити условима и узроцима тема Ациних стихова, њиховим садржајем, ликовима, заплетом, епилогом, поруком коју носи, тумачења коплетне ситуације, њено интерпретирање алегоричном методом, или буквалном, зависи од вас. Социолошким и културолошким коренима и утицајима. Етиком.
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
Почео бих овим :

http://www.youtube.com/watch?v=Dsuz6byZx6U

Неће мама доћи

Отишла је мама синоћ на пут
службени пут, далек и дуг
Уместо ње писма сам ти писао
И поклоне за рођендан слао

На том се путу разболела
слагах те ја да је и умрла
јер како да ти кажем истину
Кад знам колико си је волела

Не могу више да те лажем
одрасла си, паметна
твоја је мама с другим човеком
са мном је била несретна

Неће мама доћи, неће никада
Нек твоја суза за њом не пада
За лепше ствари ти си створена
цветај ми, ружо без корена
рузо, моја ружо, моја ружице

Сањала је мама нестварне сне
Била је млада, не криви је
Ја нисам имао ништа да јој дам
Јер љубав је била једино што знам

Зато ћу теби пружити, мила
оно што нисам успео њој
даћу ти гнездо, даћу ти крила
ти лети сама кроз живот свој

Ради се о тужној животној причи једне породице. Мајка је напустила дете и свог супруга и отишла са другим човеком.
Имамо четири лика, три глава и једног споредног, такорећи небитног али може се посматрати као један од узрока читаве приче. Лична имена ликова се не појављују у тексту, Аца на овај начин жели да омогући слушаоцу да се поистовети са ликовима из песме, јер би у супротном радња била персонализована и изгубила би свој универзални карактер. Небитни лик је швалер, назваћемо га Кристијан. Главни ликови су : Аца као ћале, мајка побегуља коју ћемо назвати Жизел, ћерка коју ћемо назвати Стефани.

Жизел напуста Ацу и Стефани и одлази са Кристијаном. Аца остаје са Стефани и лаже је како је мајка само отишла на дуг службени (пословни) пут и да ће се временом вратити. Лаже је јер Стефани је дете још увек и таква вест би је веома погодила. Долази тренутак када више не може да крије истину.... Ово је суштина радње. Али како је до овога дошло ....

Ко је Жизел? О Жизел сазнајемо директно из следећих делова, хронолошки би то изгледало овако :

Сањала је мама нестварне сне
Била је млада, не криви је

твоја је мама с другим човеком
са мном је била несретна

Жизел се удала за Ацу у раној младости, тинејџерским годинама, можда је тек завршила средњу школу, можда и није. Период у коме мислиш да је цео свет твој, слободан си, мислиш да можеш све. Лепушкасти девојчурак, понос своје породице, једног дана је саопштила својој породици да је нашла љубав свог живота. Да, то је био Аца. Мало старији од ње, наочит, ведар младић. Савршем пар, обоје пуни живота и те невине среће која зрачи. Изгледало је као да их ништа не може раставити, помутити сјај у њиховим очима. Дошло се и до теме брака. Ако је и било противљења њихових родитеља, вест о беби на путу их је свакако преумила. Жизел постаје мама а Аца поносни тата. Међутим, тада почињу проблеми. Жизел није овако замишљала свој живот, седење у кући, мењање памперса беби, гледање Сулејмана и Јагдиша по цео дан. Само дете, дете и дете, а ја? Шта је самном? Млада сам, лепа, а живот ми пролази само тако у овој неперспективној околини. Погледај само шта ове "диве" са тевеа и часописа све постижу у свом животу захваљујући својој лепоти. Жизел је занео гламур, црвени теписи, диве. Неиживљена, никаквог животног искуства, она жели да поново буде слободна. Иште многе прохтеве од Аце, а он јадан једва саставља крај са крајем како би прехранио своју малу породицу, једини ради, а жена, или боље рећи, балаво дете које је оженио чим почела да га сврби пичка, извољева свакакве прохтеве. Сада ради и како би њој куповао хаљине, ципеле, шминку, накит. Она почиње да излази наводно са својим другарицама. Аца нема снаге, данас је радио две везане смене, играће се мало са Стефани и после правац кревет. Жизел долази из града када се Аца спрема за прву смену. Дете све виђе почиње да чува Ацина кева, види и она јадна о чему се ради, али јој све лакше када држи унуче у рукама. Једног дана Жизел се није вратила. Нашла је Кристијана, дојче гастарбајтера, који свако вече седи у оном сепареу, Жизелине другарице су причале како је мрак готива, има тетоваже на рукама и вози мерцедес, фура најскупљи ер макс, и има ај фон, живи у Немачкој, знаш који су трендови тамо а не ко у овој сељанији овде. Са друге стране Аца има безусловну љубав према њој. Сад се Жизел вози тим мерцедесом за Дизелдорф. Оставила је само писмо Аци на стоћићу поред кревета. У овим тешким тренутцима, унутрашњем емоционалном расцепу, долази до изражаја величина Ациног карактера. Стефани сада већ одавно прича и хода, има свест о свету око себе, још мало па треба да крене у предшколско. Али где јој је мама? Мисим, јесте њој пуцала вулва за њу, ал деца примећују све. Недостаје јој. Аца не жели да јој уништи детињство. Говори јој да ће мама бити одсутна и да ће се вратити кад тад. И он сам потајно гаји наду да ће се Жизел вратити, ваљда је рачунао на матерински инстинкт. Али године пролазе, а Жизел се не враћа. Бол у његовој души постаје све већи сваким лажним писмом и поклоном који да Стефани у име њене мајке, која је се више и не сећа, а притом види озареност на њеном лицу јер мајка, иако је далеко, и даље мисли на њу .... Како Стефани расте тако и сазрева као личност поставља разна питања. Агонију Аца не може више да продужава, мама се разболи и умре. Како објаснити овакав контрадикторан поступак? Оваква вест је сигурно била шокантна за Стефани, велики бол, велика туга, Аци је та бол био дупло већи јер је знао да га он наноси. Смутна времена носе и црне мисли и помућеност душе. На једној страни је терет лажи и преваре а на другој велика љубав према свом детету. Немогавши више да се носи са таквим теретом решио је да све кажи Стефани, јер она је већ одрасла, сазрело чељаде, вероватно је и сама сконтала до тада, ћалетово признање је обома било олакшање. Не треба да тугује за својом матером, она није то заслужила, пред њом су много лепше ствари у животу. Он цео свој живот посвећује њој како би је осамосталио и подигао као човека. Међутим, никада неће заборавити своју Жизел....

Младост-лудост, што би реко наш народ. Са малим или никаквим животним искуством младеж ступа у брак, често је узрок тога и непланирана трудноћа. Нема времена за упознавање особа између себе да би се видело да ли одговарају једно другом. Иако љубав можда постоји са једне стране, она, и поред свих потешкоћа које се временом јаве, не може да спаси заједницу, јер за љубав је потребно двоје (ијаооо, опростите ми). Суштина читавог проблема је у моралним начелима, то јест етичком животу појединаца а и државе, што опет обухвата целокупну друштвену ситуацију јер су оне нераздвојне. По Платону, предуслов етичког деловања је знање, човек који зна шта је добро чиниће добро. Противио се демократији јер је сматрао бесмисленим да се државници бирају "бацањем коцке" или гласањем неразумне гомиле = широких народних маса. Ситуација данас? ... Ово двоје младих је једва ,а можда и није уопште, завршило средњу школу у којој су начин на који су та знања пренесена и стечена благо речено, за тај узраст, бескористна. Међутим, Аца има љубав, оно што одваја секуларизовану етику од хришћанске етике. Аца додуше, као несавршени човек, има тренутке тешке моралне кризе али успева да се избори са њима. Он и даље воли Жизел, воли и своју ћерку коју подиже сам, учи је да не мрзи мајку због њених дела, опроштај, жели да јој подари слободу. Аца, РОДИТЕЉ! Мада и буквално лоло

Е сад, можете и ви ваше мишљење а и не морате, пуца ми паја, лоло, Ја ћу наставити да се инспиришем Александровим епским спевовима.
ПС. Жестина разнежи човека, у благој сам депресији, Аца, Миланче, Тоза и Цуне тако делују на мене, не знам што сам ово кој мој писао ал сад из ината има да остане......

Попе, коначно си претерао са удисањем из кандила.

Trebalo je da obratis malo vise paznje na njegovu pozrtvovanost i predanost odgajanju deteta. I nisi pojasnio ovo "ruzo bez korena". Ja ne kapiram, da li to implicira da je njena lepota pokretna i da ce da bude rava, pa s cveta na cvet, ili joj je koren mater koja je napustila, pa je nema. Mogla bi i neka analiza politickih stavova likova. Aca mi lici na glasaca Dveri, ali ovi ostali su mi nedefinisani.

http://t.qkme.me/354fzy.jpg
Kako te nije mrzelo kucati ovo.... pederski smajli

Već je pomenut veliki filozof Platon, sa kojim Aca ima mnogih dodirnih tačaka, recimo u ovoj pesmi on se obraća velikom paradoksu književnog sveta, takozvanom Pinokijevom paradoksu.

http://www.youtube.com/watch?v=9p5sda78Gqw

Naime, kao i u Pinokijevom paradoksu, kada pinokio kaže "moj nos će sada rasti", šta se dešava? Česta je greška to što ljudi misle da kada pinokio kaže laž njegov nos poraste, zapravo njegov nos raste kada slaže. Naizgled neznatna razlika je u stvari ogromna! Pinov nos raste na osnovu onoga što on misli, tako da ako kaže "moj nos će sada rasti" u prvi mah će misliti verovatno da govori laž, te će mu nos porasti, poučen ovim iskustvom on će kada ponovi "moj nos će sada rasti" da misli da će mu nos porasti, te stoga će govoriti istinu i nos mu neće porasti, Pinokio je u ovom trenutku verovatno zbunjen jer ne zna šta će se desiti kada ponovo kaže tu rečenicu.
Iz rečenice:

Ne veruj mi kad ti kažem: "istina je da te lažem"

očigledno vidimo da je Aca, kao veliki gospodin, ubeđen da je u prvi mah laže kad joj kaže da je laže, ali joj u stvari govori istinu. Tako da ju je on iz svog neznanja pogrešno savetovao što je kasnije dovelo do toga da njih dvoje nemaju snošaj.

I tako nas Aca uči da pažljivo razmislimo pre nego što progovorimo, jer posledice mogu biti nesagledive!

Trebalo je da obratis malo vise paznje na njegovu pozrtvovanost i predanost odgajanju deteta. I nisi pojasnio ovo "ruzo bez korena". Ja ne kapiram, da li to implicira da je njena lepota pokretna i da ce da bude rava, pa s cveta na cvet, ili joj je koren mater koja je napustila, pa je nema. Mogla bi i neka analiza politickih stavova likova. Aca mi lici na glasaca Dveri, ali ovi ostali su mi nedefinisani.

Не могу да проникнем у саму бит ствари овде, зато сам и отворио тему, да заједно покушамо боље да схватимо Александра. Наиме, "ружо без корена" заиста може да се схвати на оба начина. Равски ген је највероватније наследила од кеве, а опет тај израз може да означава немање комплетног родитељског фондамента. Аца је осамостаљује, да може да делује у слободи своје личности, од Стефи зависи којим ће путем кренути. Е сад, можда је неко видео детаљ који коначно дефинише ово, па ако жели нека га подели са нама.

Свиђа ми се твоје опажање Ветре, нагласио је један веома важан моменат и ширину Ациног мишљења! Међутим, додао бих пар ствари, али касније.

Kada nas neki arheolozi (koje tera neopisiv maler) budu otkopavali za 700-1000 godina može da se desi da nabasaju na ostatke Lukasovog stvaralaštva.
Najbolje bi bilo da to sve lepo zakopaju i predju na drugi lokalitet. Nit' je red da zamajavo naučnike, nit' je red da se brukamo.

Inače, ako smem da dodam, ja cenim njegovu živu reč, volim njegove nadahnute i spontane besede

Лаки, ако те икада сретнем бате, идемо на Ацу и гајбу вопса...

Тај стих "Ружо без корена" може да се схвати и као одакле вуче корене, тачније, да је некомплетна, баш због мајке која је напустила њих двоје, фали јој главни и витални део у даљем развијању.

Иначе, ја бих се позабавио песмом "Сунцокрети" http://www.youtube.com/watch?v=txn4DrLGUhM&feature=related коју би у читанке ставио.
Елем, да почнем са анализом...

Sagnite se suncokreti
da na mene sunce sleti
mozda ce me ona videti

Na jastuku gde mi glava
umire bez zaborava
recite joj to je ljubav prava

Ref.
Godinu ce za mnom zaliti
druge moja pisma spaliti
al' godine trece
setiti se nece

Godinu ce za mnom lutati
druge ce se srecno udati
al' godine trece
setiti se nece

Sagnite se suncokreti
cvetacete opet leti
ja vas vise necu videti

Sagnite se zemlji nize
da mi sunce bude blize
tamo gde mi vise ne stize

Главни лик, тачније, Аца је на самрти, док његову женку савршено заболе клиторис за њега, јербо је опет отишла са другим човеком.
Када каже "Годину ће за мном жалити, друге моја писма спалити, а године треће, сетити се неће" мисли на то, када буде коначно 2 метра под земљом, она ће само случајно да се сети њега, јер је налетела на неку умрлицу која обавештава на помен његове смрти, и кучка у том тренутку узима да глуми неку тугу, затим, друге године пали његова писма, његове искрене речи љубави, упућене њој. Пошто је спалила писма спалила је и део прошлости коју је провела са њим и треће године када види умрлицу, хладнокрвно пролази поред ње, јер има јебача који јој чеше пичку по потреби својим курцем од 5 цм.
Нисам нешто вешт у овоме, ал оно, само сам тај део анализирао, остало је на вама....

Nikad nisam bio dobar u analiziranju pesama i tako tih kuraca. Imao sam trojku iz srpskog. Al' volem Acu k'o rod rodjeni!

Da se i ja uključim. Dakle, repertoar gospodina Lukasa mi i nije baš nešto najbolje poznat ali čitajući analize Šećera i L@kija mislim da će se to veoma brzo promeniti.
Elem, u pesmi ''Suncokreti'', koja je muzički interesantno oslikana pseudo-japanskom melodikom velikih sekundi i sa prirodnim VII-im stupnjem tj. vođicom, istakao bih samo značenje reči ''suncokreti''. Vidite, suncokret je jednogodišnja biljka

Sagnite se suncokreti cvetacete opet leti

iz porodice glavočika i roda HELIANTUS (grč. ''helios'' - sunce, ''anthos'' - biljka ) i kao što joj ime nalaže ona se ''kreće u pravcu Sunca''. Gospodin Lukas koristeći svoje, očito, poprilično znanje iz botanike, koristi simboliku suncokreta da bi istakao motive života i smrti, svetla i tame, u pesmi. E sad, ili je to ili je ''žalosnog pesnika'' neko overio u polju istih ( tj. suncokreta ) pa sad kuka jer nema pravoslavnog groba. Misterija ostaje...

Пази, ТхеПроф, сунцокрет јесте једногодишња биљка, али се сеје у плодореду. Најчешће 3-4године (види ово, 3 године). Одавде закључујемо да Аца није плитак, већ да је његова алегорија нашла основа у реалном животу. Мало који савремени песник је то могао. Он није просто лупио број, па касније то оправдао тиме што је то као неки библијски број три, који носи силну симболику, не он је тај број повезао са сунцокретима и њиховим плодоредом. Јер, Аца зна да када прођу три године сетве сунцокрета, мора да шибне пшеницу на његово место. Такође, Цоа тражи саосећање сунцокрета и каже:

Sagnite se zemlji nize
da mi sunce bude blize
tamo gde mi vise ne stize

Он је сада покојни и висока телеса сунцокрета му заклањају сунце, те их он моли да се окрену њему и буду његово сунце. Сада се просечан читалац запита "Где је ту оправданост књижевног поступка, како да сунцокрети не буду окренути сунцу?", али потом се сети да је Ацина љубав чиста и снажна попут сунчеве светлости, о чему је његов мали, али срцем и душом велики колега, Џеј, певао у прикладно названој песми Сунце љубави.

EDIT: Зашто нико не обраћа пажњу на то да је реч о уљаној биљци, а Аца је препознатљив по својој науљеној коси. Да ли то имплицира да је Аца трве андерграунд који не фура бриљантин, већ чисто, рафинисано Витал уље. Аца је родољуб и купује само домаће, али да ли је баш Витал његов избор?

E sad, ili je to ili je ''žalosnog pesnika'' neko overio u polju istih ( tj. suncokreta ) pa sad kuka jer nema pravoslavnog groba. Misterija ostaje...

То је занимљива мисао, видиш... Највероватније су примесе и једног и другог... Мада, то само песник зна... Реално, гледајући Лукаса као личност, сматрам да је у питању оверавање у пољу Сунцокрета, и жал за тим што они заклањају видик на њега, јер је у сред бела дана тамо пао...

У "Сунцокрету" Аца, колико ми се чини, највише користи алегоријски метод, мада има још текстова у којима Аца често користи нагле ломове у стилу и децентрализацију радње. Ако се узме у обзир целокупно стваралаштво може се закључити да Аца заправо у својим текстовима нама представља, или ако ми дозволите, дарује, своју животну причу и велико животно искуство. Тај историјско-просветитељски моменат је базиран на изреци "учите на мојим грешкама". Аца просветљује народ највише на социолошко-етичком нивоу, акценат је на заједници, тачније породици, још прецизније својој жени/женама, јер Аца није часио часа у живљењу и чарима слободе која му је дата. Тако на пример у песми "Незнанка" описује свој први сусрет и зачетак љубави са Жизел, у већ поменутој "Неће мама доћи" живот и раскид са њом, у "Певај ми о њој" тугу која је настала поводом растанка и неузвраћене љубави наглашавајући јак онтолошки моменат у стиховима "није хтела у животу, бар у песми нек ме воли" и "али ће у песми она вечно моја бити" где песма представља један други свет али свет који није реалан већ је троструко удаљен од истине, али такав свет помаже Аци да бар мало ублажи бол и тугу у својој души. Но то је тема неке посебне обраде.
Аца кобјаснио, родијо, изпанданисао!
Јесте да није оригинално Ацина песма, али, мора се признати, када је он изведе она аутоматски постаје његова, бира инкорпорирана у Ацу величином Ацине личности, такорећи асимилован, али у позитивном контексту јер тако само добија на вредности.

http://www.youtube.com/watch?v=B-3vqK9sHeI

Волела ме једна Врањанка
младост ми је код ње остала
нит је Софка, нит је Коштана
већ најлепша Лела, Јелена

Пусто, пусто, пусто ми је све
Нема, нема моје Јелене
Дођи, дођи Лело, Јелена
Ти си моју младост однела

Ко зна где је моја Врањанка
лепша од свих, лепа Јелена
Све бих дао кад би сазнао
Ко је моју Лелу украо

Животна прича која се многима догодила па и Аци. Истинска љубав двоје младих, која се завршила сплетом животних околности. Ликови су Аца и Лела/Јелена за коју сазнајемо да је из Врања, јужна Србија, град у књижевности познат по лепотицама из дела Борисава Станковића,"Коштана" и "Нечиста крв".
Поставља се питање, да ли је Врањанка само метафора за велику девојчину лепоту која се пореди са Коштаном и Софком, чак их и превазилази. Ако метафору применимо и на социолошки плане може се објаснити и узрок растанка Јелене и Аце. Наиме "Врањанке", Софка и Коштана се нису удале за своје праве љубави. У тим крајевима се често бракови склапају из интереса родитеља на рачун проширивања својих имања и стицања богатстава, дакле на силу, тела не тела има да те јебе неки џулов кога први пут видиш у животу. У савременом добу овакав џулов је вероватно неки гастарбајтер. "Врањанка" метафорички описује скоро целу Ацину причу. Љубав је била права, али није јој дата шанса. Растанак са Јеленом је Аци уништила младост, никада је неће заборавити ни прежалити.
Стога ће у њему вечито тињати та тиха патња, те тмурне мисли, ко је та особа која му је отргла Јелену из загрљаја? Да ли је он бољи од мене? У чему? Како? Не! Јелена .....
Ацо, имамо сличне животне приче и Лела нам се зове исто ........... лето 2010. ...... хм ...........

o sunce vam, al ste ispisali :DDD

тела не тела има да те јебе неки џулов кога први пут видиш у животу

Laza Kostić bi se ponosio tobom, čoveče!

Obzirom da je Loki zaista rekao sve što ima da se kaže o prethodnoj pesmi ( a možda i više od toga ), smatram da bi bilo krajnje nekolegijalno, čak, BLASFEMIČNO da se i ja personalno upuštam u analiziranje iste. Stoga ću, ako to kolegijum dopušta, započeti analizu još jedne, rekao bih, ANTOLOGIJSKE pesme. Ne samo što je ista svojom dubokim tekstom, Pučinijevskom melodikom i neponovljivom interpretacijom gospodina Lukasa osvojila srca žirija i publike ''Ariel'' ( ili tako nešto ) festivala pre par godina, već je uspela da zaživi i posle toga i postane svojevrsna himna zaljubljenih i..ovih drugih. Elem, u pitanju je pesma UPALI SVETLO :
http://www.youtube.com/watch?v=PnsjFfJF9tM

Volela si sveće,da pališ po stanu
Navučeš roletne čak i po danu
Beznadežno romantična duša
Tek sada te slike u sećanju hvatam
I bojim se onog što lagano shvatam
Ne vidim ti oči dok te slušam
Zvala si me noćas ,kažes važno je za nas
Samo jedna sveća treperi,kao i tvoj glas

Upali svetlo da se gledamo u oči
Kao u staroj dečijoj igri ko će duže moći
Sudbinu niko ne može da spreči
Šta će nam reći - oči će nam reći

Od tvojih reči,teško se beži
Predugo sam bio u toj zlatnoj mreži
Ali znaš da suze svaki sistem ruše
Živeo sam tvoje besove i stresove
Učio tvoje mejlove i SMS-ove
Al samo su oči ogledalo duše

Zvala si me noćas kažeš kasno je za nas
Samo jedna sveća treperi kao i tvoj glas

Upali svetlo da se gledamo u oči
Kao u staroj dečijoj igri ko će duže moći
Sudbinu niko ne može da spreči
Šta će nam reči...oči će nam reći

Odakle krenuti? Kako se uhvatiti u koštac sa ovako dubokim mislima i analizirati ih hladno, precizno, bez pristrasnosti i emocija? Teško. Najbolje bi bilo za početak odrediti parametre lirskog dela, njegovu fragmentarnu i sveobuhvatnu strukturu, zatim determinisati poetske motive i simbole i precizirati njihovu alegorijsko-metaforičnu funkciju u pesmi.
1) STRUKTURA
Kao što vidimo, pesma je organizovana u obliku klasične pop-balade gde se dva kupleta naizmenično smenjuju sa refrenima. Između samih strofa, koje brojimo DVE, ima prelazne i, rekao bih, refrenične kuplete koji najvaljuju refren ( takođe brojim DVA ). Cela struktura pesma izgleda ovako: (1Sa+1P+1R)+(1Sb+1P+2R). Doduše, jedino od gospodina Lukasa zavisi da li će i u kojoj prilici pesmu produžiti ili će na početku arlaukati sam, a capella ili praćen akordima na klaviru.

2) MOTIVI I SIMBOLI

Dok je u prvih par rečenica prve strofe sve više-manje jasno

Volela si sveće,da pališ po stanu
Navučeš roletne čak i po danu
Beznadežno romantična duša

i reminiscencija pesnika nedvosmisleno prikazana,

Tek sada te slike u sećanju hvatam
I bojim se onog što lagano shvatam

u sledećm delu nailazimo na prvi glavni motiv pesme - OČI.

Ne vidim ti oči dok te slušam

Oči. Ogledalo duše. Uvek prisutni detektor laži. Mnogi su pesnici koristili motiv ljudskih očiju kao medij osećanja ali, čini mi se, niko kao Aleksandar. Jer on kaže

Upali svetlo da se gledamo u OČI
Kao u staroj dečijoj igri ko će duže moći
Sudbinu niko ne može da spreči
Šta će nam reči - OČI će nam reći

i tu na nevosmislen način objašnjava čitavu filozofiju odnosa dvoje ljudi koji se (ne) vole. LJudi, poslušajte Cou. Gledajte se u oči, oni če vam reći šta treba da radite! Nemate kondom a 'teli bi da se oprangijate? Pogledaj ga u oči, devojko, i znaćeš odgovor! Voliš je a ona se jebe sa tvojim najboljim ortakom? U očima njenim, dečače, potraži rešenje, nigde drugde!

Motiv zlatne mreže u drugoj strofi jasno govori o odgovornostima sa kojima se čovek susreće u jednoj ljubavnoj vezi ali i da treba da trpi i razume onu drugu stranu kada ista ima ''ženske'' probleme:

Živeo sam tvoje besove i stresove

Ogrešio bih se o gospodina Lukasa ukoliko ga ne bih opravdao za ove ''SMS-ove'' koji na prvi pogled, čini se, pristaju pesmi k'o piletu sise ali s druge strane on je moderan pesnik, OSAVREMENJIVAČ ( i OSEMENJIVAČ ) srpske, a zašto ne i SVETSKE poezije te stoga ne čudi njegova želja da u pesme inkorporira i savremene, moderno-tehnološke elemente.

3) ZAKLJUČAK I POZDRAVI

Hvala ti, Aco, na još jednoj divnoj pesmi i samo tako nastavi!

Алал вера момци... Анализе су 1/1... Само би да додам у вези сунцокрета нешто, можда су ти сунцокрети људи, који блокирају пут између њега и његове драге, тако нешто...
Елем, да се посветим анализи ове песме
http://www.youtube.com/watch?v=b8ViOXU3Ehk&feature=related

Ref.
Dobro jutro moja noci
dobro jutro moje oci
sanjao sam svoju srecu
ja da spavam vise necu

Laku noc, laku noc, sreco moja
ubi me, ubi me, lepota tvoja
godinama, godinama, samo spavam
i o jednoj, i o jednoj, zeni sanjam

Opasno je biti srecan
necu da se vratim tamo
nesrecan cu uvek biti
a sa jednom srecan samo

Laku noc sreco moja

Ref.

Dobro jutro moja noci
doletet' cu kao sova
da bar umrem od zivota
kad ne zivi se od snova

Laku noc, laku noc, sreco moja
ubi me, ubi me, lepota tvoja
godinama, godinama, samo spavam
i o jednoj, i o jednoj, zeni sanjam

Probao sam samo jednom
video sam da ne umem
govor srece ne poznajem
samo tugu ja razumem

Laku noc sreco moja

Ref.

Dobro jutro moja noci
doletet' cu kao sova
da bar umrem od zivota
kad ne zivi se od snova

Ref.

Dobro jutro moja noci
doletet' cu kao sova
da bar umrem od zivota
kad ne zivi se od snova

У првој строфи, Аца, наглашава своју пређашњу ноћ, у којој је кроз снове срео своју драгу, и како је опет био срећан са њом, али му је дан све то покварио, и Аца, из очаја, решава да замени дан за ноћ, да би избегао те тренутке лажне среће и спокоја са својом драгом.

У другој строфи изричито наглашава "лаку ноћ срећо моја, уби ме лепота твоја", тиме што јој пожели лаку ноћ, он у ствари наглашава да више не жели да му се тако нешто догоди, да он њу шаље на спавање, да она њега сања, и да не жели да јој се препушта више, јер је сувише лепа и утиче на његово стање свести.

Трећа строфа наглашава два стиха " Опасно је бити срећан, нећу да се вратим тамо". Наглашава да је у тим сновима исувише лепо и да њега то погубно утиче, кад му јава растури то уточиште из сна, где је био миран и спокојан са својом драгом, која га је јелте опет напустила.

Ако има још нешто, допуните...:)

Dok ste se vi bacili na ove romantične i pesme o životu, pesme prelepih stihova i punih alegorija i metafora, ja više volim (ne mogu reći i cenim jer su sve Acine pesme remek dela) prosvetiteljske pesme ovog poštovanog autora.
Jedna od takvih je i pesma koja je svakako obeležila 2008. godinu i označila je kao početak Acinog pokreta preporoda mladih.
http://www.youtube.com/watch?v=b3QP8cxUioI

Reci, reci, reci, reci

Da li ti je mama rekla
goli pupak s dijamantom
kad se vidi poziva na seks
reci

Da li sam ja jedini
na ovom mestu ko te ne bi
istog trena popio na eks
reci

Nos i usta probuseni
nokti crno namazani
pile moje, to se zove pank
reci

Ne treba to sada meni
i obrni, i okreni
svidja mi se vise ovaj sank
reci, reci, reci

Ref.
I ovaj stok sto pijem ja
od tebe je, znaj, stariji
i ovaj sat sto nosim ja
od tebe mi je stoput vazniji

Ja mogu sad da lazem te
i obecam nesto veliko
al' tebi tek sedamnaest je
a meni dva puta je toliko

Reci, reci

Da li biti zapazena
kobajagi opustena
tebi u zivotu znaci sve
reci

Da li hoces pice jedno
a i to mi je svejedno
za ostalo, hvala lepo, ne
reci, reci, reci

Ref.

Reci

Ref. 2x

Pa nema problema, reci, reci

U prvoj strofi Aca, nadam se da mu neće smetati što ga sve vreme zovem Aca, ali on je tako prisan i ličan u svojim pesmama da se ja osećam kao da ga poznajem, dakle u prvoj strofi Aca se direktno obraća pripadniku te mlade generacije koju Aca pokušava da popravi i opameti i prvi primer je u prvoj strofi kada je Aca poduči čemu služi goli pupak s dijamantom.

Dalje, u drugoj strofi, Aca postavlja retoričko pitanje da li je on jedini prosvećen i jedini koji nije omađijan izgledom ove pripadnice mladog naraštaja (kasnije saznajemo da ima tek 17 godina), i da li samo njemu smeta to što mlade devojke, buduće majke i žene, teže samo fizičkoj lepoti.

U trećoj strofi Aca opisuje koliko je nisko pala omladina, koja pokušava da oživi duhove prošlog vremena, Aca tu misli na 90', deceniju propasti naše države i deceniju kada je pank bio na vrhuncu.

U četvrtoj strofi Aca jednostavno izražava svoje gađenje prema tome šta ta mlada devojka predstavlja, rekavši da mu se više od toga sviđa prljavi i lepljivi šank.

U pretposlednjoj strofi Aca pokazuje kako su ciljevi i prioriteti potpuno izmešteni i da je to ono što najviše oslikava naš moralni pad. Stavivši to na kraj pesme, on to naglašava kao prvo što treba da se menja.

I na kraju, Aca nas u zavijenoj formi pita da li želimo da pođemo na taj put preporoda sa njim, kako on to umetnički kaže, "da popijemo piće jedno" iz njegove čaše prosvećenja i mudrosti. Ali isto tako kaže kako nam je sve pružio i da nema više pregovora, vreme je za delanje i moramo se odmah odlučiti!

E u refrenu koji se tri puta ponavlja (ne slučajno, jer se zna šta predstavlja broj 3 za srbe) Aca obuhvata nekoliko važnih tema, hvatajući se za njihovu srž!

I ovaj stok sto pijem ja
od tebe je, znaj, stariji

To što Aca pije štok pokazuje kako je on čovek velikog srca otvorenog za druge narode, spremnog da prihvati šta oni imaju da ponude, i da tradicionalizacija (ona tri puta odozgo) ne znači i prestanak evro-integracija i napredka Srbije. On podučava svojim primerom!

i ovaj sat sto nosim ja
od tebe mi je stoput vazniji

Ovde Aca naglašava važnost vremena kojeg je malo ostalo i koje ne smemo više gubiti. On tu malo oštrije, ali sa velikom promisli, kaže kako je život pojedinca nevažan naspram spasenja mnoštva.

Ja mogu sad da lazem te
i obecam nesto veliko
al' tebi tek sedamnaest je
a meni dva puta je toliko

I ovde on kaže, kako pred nama nije lagan put, trajaće dugo, ali Aca neće da nas laže, on je otvoren i iskren. Put je težak, ali isplatiće se. On tu prognozira da će nam trebati nekih 17 godina (razlika između godina te mlade cure i njegovih godina) da potpuno izađemo iz krize i postanemo savršeni kao narod i država.

Kroz celu pesmu hor, i Aca u pojedinim delovima, ponavlja ime pesme "reci". To je u stvari poziv za hrabre da istupe i da kažu šta je to nagnalo jedan nebeski narod da padne tako nisko, Aca ne krije svoj gnev povodom toga ali je spreman da učini sve da to promeni!

I na kraju, Aca nas u zavijenoj formi pita da li želimo da pođemo na taj put preporoda sa njim, kako on to umetnički kaže, "da popijemo piće jedno" iz njegove čaše prosvećenja i mudrosti.

Tek sad primetih kako u ovom delu Aca iskazuje neka svoja slobodnija uverenja.
hint

Biblija, knjiga postanja priča o adamu i evi, drvo spoznanja dobra i zla, zmija-đavo

Za debele pare bih mogao da nađem aranžera da mi uskladi prdež i neku muziku iz radionice Damira Handanovića i da budem bolji od Šmrkasa.

Lik debelo plaća Tucakovićki da mu PRONALAZI, ne piše, nego pronalazi tekstove koji će kroz neku kradenu grčku ili arapsku ariju gorepomenuti pevač izneti svojim polupeskaivim, duvanom i viskijem izrabljenim glasom i u svakom drugom pripadniku muške kafansko-ispreddragstorske populacije probuditi emociju za plačipičkanjem nad svojim životom.