Jedna osnovna stvar... Ocekivanja roditelja od vas opadaju kako starite. Drugim recima, mire se polagano sa cinjenicom da gube kontrolu nad vama, i da sto je uradjeno, uradjeno je.
Moji roditelji nisu znali sve iz mog tinejdzerskog i studentskog zivota, a nisu ni morali (bar ja to mislim)... Bolje i za njih i za mene. Sa druge strane, podelim im sad poneku stvarcicu sa vremena na vreme, pa me ponekad iznenadi i sta su znali samo nismo pricali o tome.
Sada manje-vise znaju sta radim, mada su vremenom i izgubili interesovanje i ne mesaju mi se u zivot - sto jeste super (i pretpostavljam da svi tinejdzeri zele), ali prvi put kada nesto zapne, kad je tesko, zatrazis savet od roditelja, a oni ti odgovore "jebem li ga sinko, moras to sam da odlucis", brzo se odrasta i ponekad nije bas najlepsi osecaj.
Sustina price je da su vam roditelji cistili dupe kad se userete, znaju vas bar 3-4 god duze nego sto vi znate sami sebe, delite dosta genetike sa njima, te znaju ponekad bolje od vas ko ste vi, iako se ne cini tako na prvi pogled.
Ne verujem da znaju, sto se tice sajta sta kucam i sta lupetam jer nisu neki poznavaoci modernih tehnologija.
Cak i da procitaju, ne bi mi nesto mnogo prigovarali jer kao i ja sam, ne smatraju internet pisanije necim ozbiljnim.
Vecinom, postuju moje odluke jer znaju da nikada ne radim nesto bez razmisljanja.
Keva mi je jednom prilikom odala da je ponosna na mene jer nisam propalitet, ne drogiram se, ne obijam trafike i ostalo. Jeste da je bilo izgovoreno teska srca ali nije ni trebalo biti izgovoreno jer to vec znam. Nisam ekstrem o kojem tracare zedne prica ispiraju usta.
Matori, kao i uvek, ima neke kritike koje po mom misljenju nisu nista strasno jer znam da mi ne zeli nista lose iako mi se nekada cini suprotno.
Postujem uvek njegovo misljenje ali radim po tom planu jedino kada se poklopi sa mojim misljenjem.
U ostalim slucajevima, ignorisem.
Meni nije bitna njihova reakcija jer ionako ne marim za njihovo misljenje, vise uvazavam svoje koje je u dosta slucaja ocenjeno kao pozitivno sa njihove strane.
Cak i da nije, nastavio bih istim putem.
Ne bojim se osuda jer stojim iza svake svoje reci i postupka.
Nikada nisam bezao od odgovornosti, niti cu.
Ima situacija u kojima sam delovao impulsivno i nepromisljeno ali brzo se osvestim i pokusavam da dovedem situaciju nazad pod svoju kontrolu.
Nemam grizu savesti jer jos uvek u svojoj glavi znam da radim sve ispravno pa zato mi nikada pitanje "sta bi tvoji matori rekli" nije padalo na pamet.
Kada sam sa njima, ja sam ono kako sam vaspitana i šta su oni želeli. Ovako, ja sam vaspitno zapuštena i teram u kontru. Ma i to im ne bi smetalo.
Da saznaju, ništa. Šta njih zabole za to?
Na svu žalost, ali stvarno su došla takva vremena da ljudi moraju da se ponose time. Ja kad vidim da oko sebe imam društvo (tu uključujem ove najbolje ortake) od kojih niko ne duva, shvatim da je to danas baš retkost. No, što se tiče toga da li sam ispunio roditeljska očekivanja, u mom slučaju će se to preformulisati u da li sam ostvario kevina očekivanja, jer je ona dežurni smarač u kući i da mi nije ćaleta, odavno bih poludeo. Narafski, njena očekivanja ne može da ispuni ni najsavršenije dete, tako da me apsolutno zabole za njena očekivanja. Ćaleta apsolutno boli uvo. Samo mu je bitno da ne propušim ili ne krenem da se drogiram i to je to. A što se tiče interneta, pa jedva sam kevu naučio da kuca poruke, a i za to joj treba 500 godina. Ćale je naučio da se javlja na mob i to je to. Kakav crni internet, to je njima poznato k'o meni nuklearna fizika. Čuo sam za to, ali poooooojma nemam ništa više o tome.
bili bi ponosni da znaju :3
Mene ovi moji nikad nisu ni znali.
Мене је кева једном приликом питала шта се ради на то Вукајлији. Показао сам јој само пар реакција, наравно не вулгарних, насмејала се жена :) А да зна шта сам ја написао, богами, не бих знао шта би било....
što se tiče Vukajlije, od tih "matoraca" jedino sam tetki pokazivao, jer sam kapiro da prati trendove. i bio sam u pravu.
Realno. Kada ih god lazemo, lazemo ih da se ne bi nervirali i jedili bespotrebno. Sve je to samo za njihovo dobro. Sta sad, treba da kazem kevi da sa odsekao deo njene narukvice i prodao, pa da se zena skenja? Ne, slucajno sam zakacio od sto i ne mogu nikako da nadjem drugi deo, jebiga.
Znaju da sam nesto ovde pisao, bilo je pokusaja da se pohvalim caletu za, bar kako ja mislim, neko remek delo, ali se sve zavrsilo neuspelo zato sto ga je boleo kurac. Toliko o tome.
Сам себе не познајем понекад.
Celt, slažem se. Mislim da me oboje poznaju jako dobro, ali ćale je ladovina, kulira lik, nekako deluje nezaiteresovano, a opet, znam da nije tako... Samo ima takav stav ili kako to već da nazovem.
ja još uvijek ne kontam poentu. Kakve veze to da li nas roditelji poznaju sa našim prisustvom na sajtu?
pa jbt ne dolazim ovde da se bodem u venu pa da je to nešto što moja mater treba il ne treba znati....
ne kontam...
Meni originalni nalog ne zna da pisem ovde, a kamoli roditelji.
hahahahaaaa
Моји ако ништа друго, знају да висим овде често, јебига, зелена позадина много одскаче од било ког другог сајта. А ћале је компјутерски образован, ЕТФ-овац, бави се програмирањем, али у суштини боли га уво. Ценим да капира да ми је Вука луфт од свакодневних срања и одмор од неких ствари. Не зна шта пишем, мада можда и зна понешто, али генерано мислим да не би имао ништа против овога све и да ми прочита сваку дефку.
Једног дана док сам писао ову дефку - помијар, страшно ми се прикењало баш у тренутку када сам је завршавао. Када сам отишао у вц, за баксуза је баш тад ћале сео да игра јебени Трофи Хантер и прочитао је дефиницију. Када сам се вратио у собу питао ме : " Коњино одвратна, шта читаш ове небулозе ? " и ја стиснем муда и кажем му : " Ћале брате, то сам ја написао ". Од тог дана ми се чини да ћале на мене гледа као на неког ко је изашао из Лазе Лазаревића. А некада сам био кул у његовим очима. Вукајлијо, зашто си ми то урадио, децхко ? :(
Мислим да знају шта пишем овде. Кева је више на нету од мене тако да мислим да је сигурно прочитала неку дефку ако се нисам одјавио или слично. Али нема шта да нађе. Зајебавам се, имам сличан хумор као ћале.
Мене моји добро знају. Некад сам им прећутао неке глупости и безвезе сам губио њихово поверење, тако да им све говорим. И они због искрености то цене. Мислим да нисам разочарење за моје. Имају једног сина који свира гитару, учи историју као будала, поштујем све у кући у комшилуку и не скитам нигде са неком багром по крају и дискотекама јер ме то смара, једино што са рибом проводим доста времена. Можда је једино ћалету криво што нећу с њим да идем на текме, мада зато често идемо заједно на концерте.