Ево да мало обновим тему подробном анализом песме од које се и заклете металике ДОКАЗАНО прешалтају на народњаке:
http://www.youtube.com/watch?v=YG301m7oHhQ
Прво да напоменем да Бају Малог Книнџу има ко да наследи једног дана.
Па каже...
У рефрену се каже:
''Уништи ме са Мањаче гара
и ледена вода из бунара''
из чега се могу недвосмислено извући два наравоученија:
а) Од непознатих девојака се лако добију ППБ ако се не користи заштита;
б) Хладна вода не ваља за грло и стомак, а посебно ако је са бунара који је сумњиве бактериолошке исправности, те то даље утиче на цео организам.
Идемо други део друге строфе:
''када умрем, закопај ме брале
насред стазе, да по мени газе''
Човек је свестан да ће умрети и жели да, бар и после смрти, остане макар нечим повезан са светом живих, да остави неко дело иза себе јер, како је рекао Монтењ, човек је једно од ретких смртних бића које има дар да своју пролазност може да обележи делима које ће памтити наредне генерације.
Та тежња за остављањем трага кулминира у првом делу треће строфе:
''Ако умрем, не палте ми свијеће
јер моје име никад умријет неће''
Овде је човек већ потпуно сигуран да не треба да жали ни у моменту кад умире, јер је оставио трага иза себе.
И на крају:
''Немој да би за мном неко плако,
људи моји, умријеће свако''
Дакле, он се мири са судбином која му је намењена, а то је да је он на овом свету само пролазан ентитет који тежи да се врати у бесконачност.
@Lamela
Nemoj brate, olupah čelom astal pun srče
http://www.youtube.com/watch?v=u3UjpmIAsQw&feature=related