Samo sam hteo da primetim kako se ljudi zgroze kad vide crnčiće sa kalašnjikovima, a Boško Buha izaziva emocije divljenja i patriotizma. Kako čovek uspe to da spoji to dvoje u glavi, nije mi jasno.
Boško Buha, Sirogojno i ostala klapa ne izazivaju divljenje, nego stra' , samo to svi pakuju u divljenje, jer je sramota da se prizna govnarluk da su decu slali u rat, da se taj čin nalazi rame uz rame sa islamskim terorizmom i fundametalizmom, sa bilo kojim aktom gde se detetu oduzima pravo da bude dete.
(Nisam ja od onih "Odri Hepbern" zagovornika, samo oću da dete može da živi kao dete, da ne bije bitke odraslih).
- kao mali, govorili su da licim silno na Bena Kvika iz filma "Dugo, toplo leto" aka Paul Newman. Obustavi, ovo cak nema ni na guglu :)
- takmicenje "tito-revolucija-mir", moralo da se uci iz kekeca, ofanzive i sve to, dopunska nastava. mrzeo silno.
- meni, emotivcu, objavili par pesmica u 'Decijim iskrama', pa kad izadje, ispod pise: tajitaj iz skole teite, odeljenje III/3, a ribice uvauuuu...
- brus li u bioskopu Radnicki pored pijace, pa posle sorka sa romima.
- zimski bioskop u 12 i "Sejn" svake druge nedelje :)
- vracamo se sa placa, cale i ja slusamo prenos zvezda-hajduk, javljaju da umro copa. keva drzala kesu mladog luka na krilima i pocela da place. cale nista nije reko.
- magazin "Zdravo". bijelo dugme snimilo himnu magazina, isala ovako: "z - d- - r- -a- -v- -o, zdravo reci svima, i reci zdravo zdravo zdravo zdravo, zdravo reci svima, dok u tebi snage ima. i kad ti nije lako." imam tu raritetnu plocu, velicine danasnjeg cd-ja, tanka ko novina, savija se, dakle manja od singlice, ali isla na 33 obrtaja kao LP, a ne na 45...
- svi voleli, a ja hejtovo SF seriju "Galaktika".
- serija Jelenko, moralo se gleda zbog devojcica.
- devojcice sekle vene na danijela i dzuli, a mi, mladi chobani na brenu i "mile voli disko"
- zasto Sestic nije igrao celu protiv Hondurasa na SP82, pitam ja vas?
Pogodio Titovu sliku sunđerom dok sam bio u školi. Tri dana me ribali. Plako , suza suzu roni. Trauma.
Jeo kinder ladu, samo belo , i menjao se sa sestrom. Ona volela crno. Bilo lepo fabrički podeljeno.
Krao voće. Nije bilo prskano. Jednom me jedan zbog 3 breskve gađao vilom. Sreća promašio.
Baba mi pravila Titu džem. Ceo kraj pričao o tome.
Ima scena u "Otpisanima" gde moj ćale onako u pozadini diskretno viri iza bunara dok Pavle Vujisić postrojava vojsku kao lažni ministar i vrši smotru. Ponosan sam na tatin doprinos srpkoj kinematografiji.
Bili zeleni busevi GSP-a u Beogradu.
Baba me vodila jednom u 7 dana ( u toku rasousta) u bioskop na Slaviji da gledam film(sad je tu parking za ove što pokupi pauk) .
Jela se za doručak popara, kačamak, proja, džema i leba, leba i masti s alevom paprikom onako odozgo...
Jedva čekao Zonu Sumraka.
Imali DVA kanala na TV-u. Kad počne nešto na suprotnom kanalu onda nešto treptalo na kanalu koji gledaš. Sećam se toga.
Jednom je sneg bio preko moje glave.
Tata me vozio kad me bolelo uvo, jedne noći, fićom u Hitnu Pomoć. Jurio, jer je hteo da što pre stignemo, pa ga pojurila policija u tristaću! Bili ljubazni pa prebacili mene u njihova kola i pod rotacijom odvezli, jer su brži... E to je bila policija.
Letovao u Promajni kod Makarske. Sećam se cvrčaka i borove šume...
Moj ujak vozio zglobni od Merkatora (onog na NBG, gde su sad kinezi) do centra.
Joj sad se setih. Bile vojne parade i veliki sletovi za Tiletov rodjendan !
Jedan zastavnik me tolko oduševio da sam posle upisao vojnu školu.
Nije smelo na svadbi da se naruči ko to kaže ko to laže.
Tajno se slavila Srpska Nova.
Postojala samo jedna partija.
Iti van zemaljac, Ratovi Zvezda, Policijska Akademija.
Aćim, super deka, Branko Kockica, Opstanak.
VAŠAR u selu s IGRAČKAMA i ringišpilom.
Nije bilo supice iz kesice. Kuvala se sups od domaćih rezanaca i matore koke.
Dvožučno jaje. Pile raslo godinu dana dok ne bude za klanje.
29. Novembar.
22decembar dan JNA.
Voće i povrće bilo sladje. Nisi imao sve tokom cele godine.
Možda nema na guglu, ali ima kod mene na omotu singlice Džimija Rodžersa :)
Pošto se priča o Titu, moram da podelim jedno svoje traumatično iskustvo: Dakle, po ugledu na velike gradove i u mom malom mestu se tu negde oko 25. maja organizovao slet na kom su naši nastavnici fizičkog ispoljavali sve svoje sadističke i militarističke nagone. Elem, sama manifestacija se održavala u sportskoj sali našeg sportskog centra koji se nalazi na jednom brdu, dok se moja škola nalazi na drugom brdu. Za potrebe scenografije, iz škole je preneta jedna ogromna uramljena fotografija najvećeg sina naših naroda i narodnosti. E sad, kad se cela manifestacija završila, mi se spremamo da idemo kući, ali, ne lezi vraže, mene navata direktor škole koji mi da zaduženje da odnesem tu fotografiju u školu. Sam. Kako i zašto, ne znam, ali desilo se da je sva ostala oprema transportovana nekim kombijem a na sliku su zaboravili. I tu ti ja uprtim sliku koja, em je ogromna i teško ju je uhvatiti da bude stabilna, em je teška jer ima na njoj par kvadrata stakla plus ram a ni onaj koji je na slici nije bio lagan (nisu ga uzalud zvali najvećim sinom). Sve je nekako išlo dok sam išao regularnim ulicama, ali u jednom momentu odlučim da skratim put i da pođem prečicom, što je podrazumevalo da poslednji uspon do škole prođem strmom zemljanom ulicom. A tih dana baš padala neka gadna kiša. Blato, teško, i lepljivo i klizavo u isto vreme. Jedva sebe držim na nogama, a još pri tom vučem sliku. Ovde moram da napomenem da sam u to vreme bio vrlo disciplinovan mladi pionir koji je prema slici osećao strahopoštovanje po više osnova; prvo što je Tito na slici, drugo što je to školska imovina, treće što mi je zadatak poverio direktor škole (teško mi je da u današnje vreme sebi samom, a kamo li drugima predočim šta je značio autoritet direktora u to vreme). I tako ti ja, uz tu kratku ulicu, korak po korak, posrćem, padam, kaljam se, a sve vreme sliku održavam u vazduhu. Pa se onda dočepam ograde dvorišta uz ivicu ulice, a ograda sa betonskim zidićem koji kaskadno prati nagib, što mi je omogućilo da sliku prebacujem sa nivoa na nivo, a da se sam koprcam držeći se za ogradu - spustim sliku na zidić i naslonim je na ogradu, popnem se metar iznad nje, istegnem se, uzmem sliku, prebacim je iznad sebe na sledeći nivo koliko mogu da se pružim, pa se ponovo sam penjem. Taj poslednji uspon je trajao možda čitavih pola sata iako uličica ima 50-60 metara. Kad sam konačno, mokar, blatnjav, iscrpljen stigao u školu i očekivao zasluženu pohvalu za herojski podvig, sačekala me tetkica koja me belo gledala i rekla mi nešto u fazonu: spusti to tu u ćoše.
Cela dogodovština je i u vizuelnom i u simboličkom pogledu bila dostojna Kustiručinog filma. Voleo bih kada bih mogao da kažem da me je taj događaj okrenuo protiv Titovog kulta ličnosti, ali je istina da sam tek par godina kasnije počeo da menjam stavove.
Eee, šta bi dao da si tada bio mudar koliko jedna dlačica u tetkicinom brku...
NIsam u najboljim godinama, al onako preko slika natnat mi se baš dopada.
Bićeš :)
hahhaha
Jel se pre beše radilo na današnji dan? Dan borca, eeee
Dan borca. Ćale mog najboljeg druga bio komunista, pa nije slavio slavu ali pošto je sa sela i pri tom voli da ide kod drugih na slave i voli da okupi ljude, on je "slavio" upravo dan borca.
Edit: bio je neradni dan, upravo po tome znam, jer su ga tako i birali zbog gostiju.
Nedavno su moja deca pronašla moju svesku za domaće zadatke iz srpskohrvatskog jezika. Tada sam bila djak prvak.
Čudom se čude : lep rukopis, sve stranice ukrašene crtežima ili nalepljenim sličicama, svaki zadatak ocenjen, skoro svaki ima učiteljicin komentar. Nisam uspela da im objasnim da su te sveske bile skoro identične kod svih djaka. Ukrašavali smo svoje sastave jer se to od nas očekivalo.
Naidju na sastav o raspustu. Optuže me da lažem jer sam navela da sam pročitala 6 knjiga. Kažem da su sva deca čitala i da to nije neobično. Popadaše u nesvest.
Stariji kaže mlađem:
"Šta se čudiš? Mama nije imala komp i to ti je isto KO DA JE PREŠLA 6 IGRICA!"
Sad proslavljamo radno.
http://storage.canoe.ca/v1/blogs-prod-photos/a/e/e/f/f/aeeff84e16fec91cc0537d333fde0adb.jpg
:)))
Hahahaha majo deca našla super poredjenje!
Ma dobro. Razumeli su svi šta si hteo da kažeš... :)