Јесте изузетно широка тема. За почетак ћу само да кажем да је за наше друштво насиље прихватиљиво у превише случајева. Додуше, има ту и доста празних прича ("да је мени то рекао, одвалио бих га од батина"), али опет смо превише насилно друштво.
Ево један Њузов текст на ту тему: http://www.njuz.net/istrazivanje-u-nekim-drzavama-agresija-nije-drustveno-prihvatljiv-model-ponasanja/
Fundemetalni zakon postojanja je zakon jačeg. Nasilje je osnovni alat u službi tog zakona.
Više su skloni nasilju oni koji imaju veću moć. Zašto? - Da nisu bili nasilni ne bi ni stekli moć.
Uticaj sredine. Slazem se, po meni bas jak faktor. Ljudi razmisljaju koja je reakcija ocekivana i prihvatljiva pa tako postupe.
Kako moze da bude moguce da imamo 20 ljudi koji nisu nasilni pojedinacno, uvijek teze drugim rjesenjima, dok im je fitilj mnogo kraci kad su zajedno? Sta kome dokazuju i zasto?
Колфилде, неке ствари се заиста лакше ријеше песницама него ријечима, а за већину насилних случајева је одговорна психологија руље, јеби га, људи не размишљају.
Postojanja, kao prezivljavanja? To je ok. Tigar jede antilopu da prezivi.
Materijalnu moc?
Јашта, како ја да објасним балвану неке ствари? Да л' смо могли Турке да замолимо да се врате у Турску? Нисмо. Дакле етооооо...
Добро, мало шале. Иначе, евидентно смо агресиван народ, мислим да то можда и није мана, уколико то лепо каналишемо.
Ajde da ne tupimo. I mi smo zivotinje. Sve zivotinje imaju dozu agresije u sebi. Nekima je genetski kod takav da ne napadaju jedinke svoje vrste (ajkule), nekima je cilj ubiti onog koji te je jebao (crna udovica), a neke su izmislile pare pa im je cilj istrebiti same sebe (ljudi).
Kraj price.
Možemo da kažemo da je danas materijalna moć ''najviši'' oblik moći mada mislio sam na silu, čistu ,brutalnu silu. Mislio sam na moć kao sposobnost jedinke da eliminiše drugu jedinku koja predstavlja ili bi mogla da predstavlja konkurenciju u bilo čemu.
Tu sad ide ono '' to nije humano, mi smo ljudi nismo životinje, bla bla..'' NE.
Ljudi su životinje. Čovek je isto toliko životinja koliko je i tigar životinja. I ne postoji ništa pogrešno u tome što jedan čovek uništi drugoga da bi sebi olakšao život, isto kao što ne postoji ništa loše u tome što tigar pojede antilopu da bi preživeo. Znam, sad će neko da me napada da sam previše radikalan i ekstreman, ali to što se nekome ovo ne sviđa ne znači da nije istina. Ne živimo u idealnom svetu gde ima svih resursa u izobilju za sve. Prežive najjači. Trebalo bi da prežive najjači. Pod ''najjači'' ne smatram samo fizičku snagu nego svaku osobinu koja pomaže jedinki ( inteligencija, lepota, sebičnost,..)
Koliko ima veze nacionalnost sa nasiljem? Nekad davno, nije bilo nacija, kako to da su se ljudi razvili u vise ili manje agresivne?
Znaci nasilje je najbolji odgovor na nasilje? Kad ti opsuju majku ti mu ili puknes samar ili vratis istom mjerom. Dakle na emocionalno nasilje odgovoaras istim, ili fizickim nasiljem.
A sta sa onim da svako nasilje rodi novo nasilje? Znaci neisorjenjivo je.
Ja ne mislim da mnogo ima veze to ko je kakve nacije. Nacija bude ljudima cesto neki izgovor, kao mi Srbi/Madjari/Rumuni smo takvi.
Суштина свега је у урођеној жељи за обележавањем територије и одбрани исте. Погледаш освит човечанства, људи су убијали због глупавог прелажења преко њихове земље, јер се нису међусобно разумели и наравно, због хране, јер није баш било глатко преживети. Међутим, ти у коренима неке ствари не можеш да промениш, иако постоје свакакви системи сигурности и договора.
Погледај само средњи век, иде група људи пољаном наиђе на другу, која не говори истим језиком као и они, одмах се ваде мачеви и пада шибање. Неке ствари су из неразумевања, а неке због страха и моћи.
Ne možeš to tako. Jeste da mi važimo za najinteligentnija bića, ali nijesmo svi jednako inteligentni. Nekim ljudima, u nedostatku riječi i objašnjenja, nasilje dođe kao najefikasniji put. Em iz toga izađeš moćniji, em ne čujaš šta ti priča ovaj koga tučeš. Takva je logika ljudi koji češće pribjegavaju nasilju. Ali u suštini, svi smo nasilni, neko manje neko više, neko više fizički, nego psihički. A i ljudi vole da se dokazuju, često bez razloga. Radi privlačenja ženki, uglavnom ili samo radi ega.
A znaš kako je bilo za vrijeme plemenske Crne Gore? Ako neko iz tuđeg plemena ubije tvog plemenika, moraš vratiti ubistvom. Jer taj neko iz drugog plemena treba da zna da je naše pleme najjače i da to ne smije da se radi. A među pripadnicima istog plemena sve je bilo ok, i ubistva.
U suštini, čini mi se da je sve manje nasilja. Evoluiramo, odvajamo se od svojiš životinjskih korijena.
Ali ipak napredujemo, sada uglavnom treba veći razlog za nasilje.
Види педера носи Црно-бели/Црвено-бели дрес, ударај стоку!!!
Демантујем ко прави :)
Не нације, него култура. Наравно да ћемо бити агресивнији кад имамо мит косовског боја, мит устанка, мит Марка Краљевића, мит великих ратова... Околности су обликовале племена из којих су настали народи, из којих су настали историјски догађаји и културе, а затим и модерне државе и друштва.
Uporedi, pa vidi.
Nerazumijevanje, strah, i moc. Ovo su dobri razlozi. Mada nerazumijevanje daje strah, je l'...
Sad, nasilje i nije uvijek pogresan odgovor. Sta bi bilo da svijet nije reagovao na divljanje nacista u drugom svjetskom ratu istom mjerom? Mnoga ljudska prava i slobode su se ostvarili ratovima i borbama.
Nego, napredujemo li po pitanju toga, tj. da li nasilje pocinje da se koristi u ispravnije svrhe? I sta mislis o pacifistima?
Sa wikipedie:
Moze li ovo da bude istina?
Covjek je misao bice i to je to. Razlika izmedju 'glupog' i 'pametnog' covjeka nije tako drasticna kao izmedju covjeka i zivotinje, na to sam mislio.
Dokazivanje je isto dobar faktor. Ali dokazujemo snagu, kojom prisvajamo moc. Dakle, najjaci zasebni faktori su mi strah i moc.
Moze li ovo da se podijeli na strah kao opravdan uzrok nasilja, i moc kao neopravdan?
A šta odlučuje da li je opravdan razlog?
Веснам, јесмо као цивилизација напредовали, али не много. Мени је то исто као данас, ево пример аксиомски: '' Шта ме гледаш, хајде изађи напоље?!'' то се догађа у клубовима, кафанама, улици, теренима, сваког дана, разлог, немам појма који је.
Колфилде страх и моћ, су изашли из људске свести... човек се плаши онога што не познаје, на тај начин реагује свим могућим силама да сачува своје место и да преживи. Моћ, па то је проста ствар, хегемоније и империјачизма имаш од настанка модерне цивилизација, а највише од настанка модерне државе.
Postoji par sličnih tema na forumu. Tačnije, veliki broj tema ima veze sa nasiljem. Nasilje je fenomen, široko rasprostranjen. Ono što me zanima su neke osnove nasilja.
Čovjek je inteligentnto biće. Imamo jezik, riječi, logiku, pa i osjećanja, kojima se vodimo kad rješavamo situacije. Bilježimo istoriju i stičemo iskustvo, što bi takodje trebalo da olakšava. Ipak, često se pribjegava nasilju, po meni previše često. Zašto mnogim ljudima u mnogim slučajevima nasilje predstavlja rješenje?
Da li je nasilje urodjena ljudska karakteristika? Jasan je instink za preživljavanjem, ali ne govorimo o tome. Da li čovjeka iskustvo uči da je nasilje od pomoći u životu?
Koliko je zastupljeno psihološko nasilje u svakodnevnom životu? Da li se to uopšte može da se ubroji u nasilje?
Kako mislite da su povezani pol, stepen obrazovanja ili materijalno stanje sa nasiljem? Dakle, ko je nasilniji, žene ili muškarci, obrazovani ljudi ili ostali? Bogati ili sirotinja? Zašto? Misli li neko da ovo uopšte nisu bitni faktori? Posto je li još neka bitna mjerila?
Koliki je uticaj društva na nasilje? Ona situacija, opsuje ti neko majku pred svijetom, tebe u suštini boli uvo za to što on kaže i u normalnom slučaju ne bi tome pridavao mnogo pažnje, ali zbog očekivanja okoline ga odalamiš. Ima li toga i koliko?
Koliko su ironične mirovne misije, "rat za mir"?
Kakav bi svijet bio kad bi prestalo fizičko nasilje? Da li je to moguće i kako je ostvarivo? Da li bi napredovali ili nazadovali?
Izuzetno široka tema. Pucajte, da čujem :) (Bez spema, je l'.)