SMAK - Bioskop Fox (Komuna - PGP RTS)

Negde i nedavno, u nekakvom intervjuu, Radomir Mihajlović- Točak, gitarista i vođa grupe Smak, javno je obelodanio da je album Bioskop Fox "posveta Hendrixu i grunge-pokretu u Sijetlu'', ili tako nekako. Uglavnom, poruka je bila jasna: spajamo šezdesete s devedesetim godinama, hvatamo na leglu nekoliko generacija, trijumfalno se vraćamo. Opšte veselje!
Samo mali vremeplov unatrag dokazaće nam da su Smak u vreme kad su, navodno, bili veliki - bili na margini svakog trenda, sasvim beznačajni kao pojava, još beznačajniji kao rock ili pop ili whatever bend, koji se tržištem provlačio primitivnim pesmama s antologijski tupavim tekstovima čiji se tragični raspon širio od albuma do albuma, sve uz stalnu priču kako će tek "snimiti pravu ploču".
Taman kad smo se osamdesetih godina obradovali da su Smak prestali s radom, 1995. dobili smo informaciju da R. M. Točak oko sebe okuplja novu ekipu pod starim nazivom. Rezultat tog ad hoc okupljanja je album Bioskop Fox, duboko utemeljen u vreme kad je R. M. Točak imao 20 godina manje i kad je bio uveren da je on legalni naslednik Jimi Hendrixa, jer ima gitaru, dolazi iz Kragujevca i, uopšte, poseduje sve adute značajne za etabliranje šumadijskog rocka...
Bioskop Fox, sa svojih 14 pesama, na razini je najgorih, dakle, svih Smakovih albuma; uglavnom, reč je o ploči koja je, u stvari, maloletni mutant iz braka Generacije 5 i Dade Topića, ploča čija besprekorna dosada bolje od svega govori o doslednosti novog Smaka da nastavi tamo gde je stari Smak stao. Opet smo suočeni s Točkovom opsesijom da svima dokaže kako je ekspresivan gitaista, ali ta opsesija na albumu Bioskop Fox postaje još mučnija u pesmičicama koje pokušavaju da u sebi objedine i rock, i jazz, i pop, i blues, i etno, i pokojnog Hendrixa, i šumadijski grunge, i konačno glas novog pevača Dejana Najdanovića, koji je toliko slušao grupu Time da se lično pretopio u Dadu Topića. Rezultat ovakvog napora je, naravno, retko viđena papazjanija, koja bi i 1975. zvučala potpuno staromodno; naprosto, Bioskop Fox je zbir najdosadnijih elemenata iz najdosadnijih žanrova, dosledno amaterski realizovan, počev od omota (mix latinice i ćirilice), preko produkcije, do tekstova koji su, pretpostavićete, poglavlje za sebe.
Od 14 naslova pesama, tri su iz serije "životinjsko carstvo": Lisica, Pauk i Beli bik; jedna pesma svojim naslovom brani pravo nacionalnih manjina da se u Srbiji angažuju kroz plesne forme (Remizov valcer); dve numere direktne su filozofske dileme na temu "možda" (Možda imam vremena; Možda postojim), četiri pesme su opširno opisne (Hladno je; Prostrano; Žurba; Idi); jedna se bavi telesnom higijenom (Miris nje); ako sam dobro razumeo postoji i pesma koja je posvećena pegli (Uspavanka na paru); konačno, poslednje dve su humanističke, zbog svojih zdravstvenih naslova - Organizam blues i Strašilo.
Neponovljivo!

Fotografije na kojima su prikazane njegove pobede najčešće su sa stisnutim pesnicama i grimasama. Sve je to ružno i agresivno. Jedan holandski novinar ga je nedavno opisao kao čoveka sa ‘koščatom lobanjom, kukastim nosom i crnom kosom, poput lešinara’. U medijima se pojavilo i mišljenje jednog psihijatra koji tvrdi da se Đoković posvetio tenisu usled želje za dominacijom“, napisala je između ostalog novinarka.