Ортак звао полицију да пријави лика који туче жену, јер се дешавало већ дуже време, ноћу, по 2-3 сата је слушао запомагање. Није секс, то су прво питали, а онда им је било сумњиво што неће да се представи и то што се нико до сад није жалио. И спусти му слушалицу службеница. Позове опет, тражи исту ту, искритикује је и онда јој каже "Марко Марковић, из тог и тог стана, пошаљите патролу у стан тај и тај". Стигли су одмах, ситуација се смирила, али наставило се после пар дана.

Каже да је стварно мучно слушати, узме да учи ноћу, крене то и не може да концентрише. Како толико људи у тој згради може да игнорише такву ствар? А да је неко правио журку и пуштао гласну музику, мислим да би сваки други након неког времена позвао пандуре.

Међу вама који ћете прочитати ово, има сигурно добар број људи у чијем окружењу један члан неке породице бије другог, а није им пало на памет да пријаве полицији. Зашто?

Ево вам и понуђени одговори:

1) не забадам нос у туђе ствари
2) син треба да брани кеву, а не ја, комшија
3) одговара то њој, чим се не супротставља ни на који начин
4) увек сам био колегијалан (и ја бијем жену)
5) _____________________________________

Једино што могу да разумем је страх за себе и своје, али мислим да и то може да се реши анонимном пријавом.

To što neka glupača trpi da je tuče, to je njen problem. Odrasla je osoba, ko je terao da se udaje za njega i da ostaje s njim kad je videla kakav je?
Ono što me dira u srce jeste nasilje nad decom, tu postajem nenormalno zaštitnički nastrojena, jer je odvratno i siledžijski i može da ga sjebe za život.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/389144/Srce-za-decu-Gladni-smo-i-zivimo-u-strahu-od-tatinih-batina

Dete od 11 godina ne može da prestane da noću mokri u krevet zbog trauma? Jebote.

Ne mešam se nikome u život, kad god sam ljudima pružio netraženu pomoć dobio sam po nosu. U devedeset posto slučajeva će ta ista osoba doći sutra da pravda svog nasilnika, a ja ću ispasti pizda. Kad bi mi se bilo ko obratio za pomoć verovatno bi se uključio aktivno (osim u situaciji da primetim da je neko u životnoj opasnosti, tu nema dileme).

Nemam slučajeva periodičnog ili redovnog porodičnog nasilja u komšiluku, ali ima random situacija koje se dešavaju. Svaki put se ponavlja isti scenario - pičkara otac sina što je len, majka brani sina, otac napička i nju, sin napiči oca, majka se okrene da brani muža jer je stariji, sin popizdi i ode. Posle tri dana svi zajedno roštiljaju...

sve što napisao bruce

Mislim da ima još jedan moguć odgovor. Zašto ja, zvaće neko drugi. Tako je i sa mnogim drugim stvarima. Uvek mislimo da će neko drugi da preduzme nešto i na kraju to ne uradi niko.

Lupila si sad. Možda kad se udala nije bio alkoholičar i propalica.

Jebiga, u mojoj porodici nije bilo slučajeva porodičnog nasilja. U okolini gde sam odrastao takođe nisam znao za slučajeve fizičkog nasilja, ali sam znao za slučajeve psihičkog terorisanja, što je nekad i gori vid torture. Bilo je tu par lokalnih "uspešnih ratnih i posleratnih privrednika" koji su se poženili siromašnim, lepim i skromnim ženama sa nekih ozrenskih brda i tako tih mesta. Posle godina života sa tim balvanima, jebao im pas mater, te žene su postale kao blede utvare sa pogledom punim straha i nekog ludila, sene ranijih lepotica. Jedan od takvih degena je moj kršteni kum, jedan od razloga što sam prekinuo kontakt s njim je baš način na koji se odnosi prema ženi. Što se tiče porodičnog nasilja a naročito prema ženama, prijavio bih bez razmišljanja.

Par štricanja šibom po dupetu detetu nedokazanom hajvanu posle neke papazijanije ili neposlušavanje nekih saveta roditelja već ne smatram porodičnim nasiljem, nego obrazovanjem. Tu bih čak šta više ohrabrio konzistentnost i neopraštanje. Tri četiri puta malo tanjom šibom po guzici nikoga neće ga ubiti, a mož' biti itekako korisno. Skoro svi od reda od moje generacije iz mog mesta kojima su roditelje puštali baš sve na volju tokom odrastanja su postali klošari ili u boljem slučaju neki polu-ostvareni ljudi, neki su već i poginuli, što od kriminalnih nezavršenih računa, što od divljanja u saobraćaju.

Bruce +1
Dok sam ziveo kod mojih imali smo porodicu pored gde je cerka zivela sama sa majkom, napijala se i posle toga je pickarala najstrasnije i udarala. Jedanput je odvalila nogaru od stola i udarala je njom u glavu.
Pozvali smo policiju u 2 ili 3 navrata, izmedju ostalog i u tom slucaju sa udaranjem nogare u glavu, ali najcudnija je reakcija zrtve koja te posle potajno prezire jer se mesas u sve to. Nekako je lakse da to istrpi sve nego da podeli tu svoju nevolju sa drugim i zivece u negiranju svega toga. Tad kada ju je ova izlupala i izgrebala po ledjima je jos uhvatila da brani cerku pre pandurima jer su ovi spominjali da ce zvati ludnicu. Ovi onda nisu mogli nista jer zrtva negira da se ista desilo bez obzira na ocigledne modrice i ogrebotine.
A pritom mi je tu najbolja nasa policija. Jednom su intervenisali ok, gde je bio neki stariji pandur koji se izdrao najstrasnije tako da nije bilo vise svadje skoro 2 nedelje, ali tu je taj deo gde oni kazu: Osoba ta i ta sa te i te adrese je prijavila da se ovde nesto desava... A ti posle ocekuj tu budalu koju si prijavio da te negde saceka iza coska.

То је ваљда живот у Србији, само се не зна откуд паре за роштиљ. Лако је посвађати се кад ти много чега није по укусу, а говнари поред имају свега, оду живци. Ал ваљда после сви скапирају да су то глупости и ситнице, па стога раде нешто заједно јер је свима криво.

Бем ли га, имао сам један у комшилуку, лик дошао пијан кући, жена га напичила и ударила, овај јој вратио и то је то, завршило се без пандура,уз оговарање комшилука (тог истог комшилука који је цимао моју кеву да сам наркоман јер сам са 20 имао дугу косу и крваве очи, наркоманске како рекоше; ал се нико није ни запитао дал то није од ноћне смене и дана на факсу).
И има још један, јебе жена мужа у здрав мозак, прети, дерња се, зајебава га и понижава најгоре, а овај ћути због деце ил због чега другог немам појма. Е ако је он убије или пребије, има да добровољно дам изјаву у његову користи. Не смем ни да замислим како му је блајвла, мора да се онесвешћивао, кад није видео каквог је дебила оженио....

Možda je trebalo da ga ostavi kad je shvatila da jeste.

Znam ženu koja se tako udala za lika i imali dvoje dece, kad se njegov alkoholizam izmakao kontroli... I sad, da ne detaljišem, iako je bilo teško, ona pokupi decu, vrati se u rodno mesto, nađe posao, pruži im idilično detinjstvo i tog retarda od oca nisu videle godinama, niti pita za njih. A šta da je ostala s njim, ko što radi 95% žena? Ja se njoj iskreno divim i mislim da je pravi primer za to kako se u takvoj situaciji treba ponašati.

edit: Ovo me posebno ljuti jer su tu deca glavne žrtve ženine slabosti. Okej ako si mazohista i ako voliš da te tuče, al' DECA jebote, DECA.

Naravno da ne ignorišem porodično nasilje. Zavalim se u fotelju, uzmem kokice i gledam kako tata tepa mamu. :)

EDIT: Šalim se naravno. Nisam još zapazio takvo ponašanje mojih komšija , da jesam prijavio bih 100%, jer ne trpim nepravdu.

tema za moralisanje

Šta ako nema gde da ode?

Nemaju sve žene takvu petlju.

Uvek ima gde da se ode. Uvek može da se nađe posao i krene ispočetka, sve i da nema porodicu koja bi je podržala. Imaju i ove sigurne kuće, i, uglavnom, ako želi, uvek može da nađe izlaz iz toga. Može da se razvede i dobije alimentaciju.

zajebavaš nas?
EDIT

opet, kažem, zajebavaš se?

Ovo.

Pazi, ja ovde pričam o tome kako bih ja postupila. Ja razumem da neko pogreši i uda se za nasilnika, bude zaslepljen, i sve. Ja lično nikad ne bih dopustila da budem finansijski zavisna od muža, pa da nemam gde i šta kad mi dođe iz dupeta u glavu i vidim kakav je. Pogotovo nikad ne bih dopustila da na bilo koji način naudi deci. Ako tebi to zvuči kao zajebancija, jebiga.

Све више верујем у оно да највећу препреку у борби за равноправнији положај жена представљају друге жене.

U suštini, pitanje je: da li možeš trpeti da te neko gazi? Ne mora da bude to muž nasilnik, može biti šef na poslu, možeš ne primati platu ili primati neku crkavicu uz težak rad, možeš živeti u zemlji sa sjebanim političkim sistemom gde te maltretiraju svi, od predsednika države do poslednje šalteruše. Neko se buni, neko se ne buni, stvar je individualna. Iskreno, nemam preterane želje da se pomažem ljudima koji ne žele da pomognu sebi. Ili ako ta osoba ne može da pomogne sebi, savet je sve što mogu da dam. Jednom sam se tukao sa ljubomornim dečkom neke potpuno random devojke kad sam video da je maltretira na nekom koncertu, dobio sam gadno po nosu, a oni odoše zagrljeni, verovatno se riba totalno napalila kad je videla sa kakvim je alfa mužjakom. Hehe, samo što me i ona nije nekoliko puta šutnula :)