Кад пишем неке причице или музику то само дође, сам од себе и кренем да стварам. Што се тиче дефиниција, све је инспирација, буквално било где можеш чути нешто занимљиво за дефинисање, само је питање да л' тако функционишеш.
Ja jednom napisao neku pjesmu.
Inspiraciju našao šetajući kroz sobu i slušajući tišinu.
JA UMJETNIK!
Ја своју инспирацију тражим код других аутора сличног жанра, Били, асат, мсмојне, докторб, скрле, контаверзни...увијек упали...
Stvar je u tome što želim da se vratim u književne vode, imao sam ambiciju pre tri godine da napišem zbirku pripovedaka i u toku te tri godine napisao sam samo dve i obe su dobro ocenjene od strane nekolicine profesora srpskog jezika i književnosti. Ne pišem više jer ne vidim nigde inspiraciju. Imam neke do jaja snove kada sanjam bukvalno ceo film a onda ga ujutru zaboravim.
Ако инспирацију за приповјетке не можеш наћи на вукајлији, не знам гдје ћеш.
Послушај приче старих људи, ја сам чуо неке фасцинанте приче које бих волео да једном ставим на папир. Добро, нису толико фасцинантне али су мени биле и више него занимљиве.
Пословице су одличан костур за приповјетке.
Prosto, pišem o stvarima koje mi se dešavaju
Imao sam do škole 3 kilometra i išao uzbrdo u oba pravca lololo
PS: Ja tu priču tek juče čuo
Мени инспирација за дефиниције овде дође сама од себе, нема правила. А за нешто друго што пишем морам да се мучим, најчешће ми долази док ходам са мозгом пуштеним на испашу, или док нека вода тече преко мене, или док сам у води (чудно ал истинито, могу и прати судове, звекне ме креативна муња!) Или кад сам емотивно девастиран а полупијан и возим се аутубусом. Или седим негде будан пред јутро, не могу да спавам, али то мало ређе. Али ако озбиљно се посвећујеш писању, инспирација и реализација су две одвојене ствари, ретко се деси да избациш савршено нешто у налету инспирације (мада маса воли да замишља уметника кога муза боцне у гузицу и то је то моментално). Него постоје целе фазе: падне ти на памет, разрађујеш га у мислима (код мене углавном док путујем, колико год кратак био пут, може и до продавнице), па онда на папир, то јест екран, па сеци, дељи, сеци, дељи, не свиђа ми се како звучи ова реч поред ове, како би било кад бих ово одавде пребацио овде, итд. Понекад испадне сасвим различито од оног што сам замислио. Али није важно уопште шта сам замислио, битно је да ми се свиђа то што је настало. Најгоре је кад испадне нешто полудопадљиво, нити да га бришем, нити да се одушевљавам. Ко кад добијеш дете без једне ноге, оно, волиш га, твоје је, ал јеби га, фали му нога... Е, сад сам већ претерао, биће дидн'т рид лол а то ми увек сјебе сујету.
Zanimljiva tema.
Inspiracija za defku mi dolazi odjednom. Samo bljesne. Ukoliko tog trenutka stvorim prvu rečenicu u glavi, defka onda samo teče, posebno ako su one duže defke u pitanju. Maltene bez zastoja. Primere baš puštam da idu sami od sebe. Osim ako nisu primeri koji su se dogodili stvarno kojima moje defke obiluju svakako, zbog solidno zanimljivog života koji sam vodio. Šta znm. Ne treba siliti. Pustite da teče.
Pazi, kad nemaš inspiraciju, ne treba da pišeš. Najgore je pisati na silu. Ako baš želiš da se vratiš pisanju, a bukvalno nigde nemaš inspiraciju (što je malo verovatno, samo razmisli o svemu što ti se desi u toku dana), ubodi nekoliko nasumičnih pojmova i probaj da oko njih formiraš priču. Može da pomogne.
Što se snova tiče, pokušaj da zapišeš čim se probudiš sve čega se sećaš, makar i dva pojma, i vremenom ćeš se više stvari sećati.
Moja navika je da sve meni interesantne misli i zapažanja zapisujem u telefon. Mnogo puta mi se iz toga izrodi priča.
Inspiracije prvo dobro razradim u glavi pa onda napišem lololo
Sad ću biti knjiški moljac... Kad se Branku Miljkoviću neki tamo žalio kako nema o čemu da piše, ovaj mu je rekao: Pa piši o tome.
Inače krenuo sam da pišem knjigu. Imam oko stotinak strana napisano, ali malo me ubija nedostatak samopouzdanja zato što tripujem da pišem budalaštinu i to mi malo ubija inspiraciju i želju.
И мени :)
Udri, Džoni, pa šta hoćeš, Nobela? Dobro pišeš, koliko vidim, piši još veću budalaštinu, možda ispadne nešto baš super. Al oko promocije toga razmisli, ako budeš napisao... Ne dopusti da te promovišu amateri.
Da, kod tebe je Sejo ta prva presudna :)
Naravno da ne razmišljam o Nobelu, ali nekako mi je krenulo lepo, bio sam pun samopuzdanja i odjednom sam počeo da tripujem da nije dovoljno dobro. Nastaviću svakako pa šta ispadne. Imam celu priču koju sam sastavio već u defkama, tako da ćemo videti. Ipak treba završiti, jer ako stanem sada, uvek ću se pitati šta bi bilo da sam nastavio, a ako prođe bio bih neizmerno srećan jer to je nešto čime bih voleo da se u životu bavim.
Do tog dela svakako nisam ni blizu, ali imam neke naznake da će ozbiljni ljudi to pogledati.
Ovo je tema za one koji se bave pisanjem ili bilo kakvom umetnošću. Gde nalazite inspiraciju, odakle crpite nadahnuće za stvaranjem? Svakako najveći akcenat je na književnosti jer ovde se pišu i kvalitetne definicije. Odakle vam inspiracije i za definicije? Pogotovo Džoni, Mile, ness i ostali koji imate stotine i stotine definicija.
Kreativni spem dozvoljen. Ako ima negde ovakva tema onda jebiga, ja je nisam našao.