Тема за све вас који дестилујете. Која воћка? Који казан? Колико стабала? Како се орезује? Ко шљиве скупља, ко дрво тресе? Колико кљук ври? Колико ни грама шећера мећете само да почне да ври? Како се зове ваш рођак који може да пије директно из казана? Јел се муља или се сечком сече ил се тучем дроби? Колико литара је твој казан? Колико пута сте се пробудили на џаку ћутке поред ладног казана за ракију? Колико ноћи печеш за редом? Ко је у твом селу упао у буре са ракијом и удавио се? Да ли се само младе воћке наводњавају? Која сорта грожђа се најмање прска? Колико да је сунчано и суво место где треба да расте шљива? Зашто нема кајсија сваке године када се не појави она буба са тврдим крилима што по ноћи туче од олуке? Да ли се пече на пању или на ћутки? Боља врба, буква или грање од орезивања? Да ли је ракија од прошле године негде, можда закључана? Да ли је стварно најбоља ракија са старога стабла? Прскате ли воћке, или ви не прскате, али деда прска? Да ли већ имате своју амбалажу или само идеју како желите да вам изгледа етикета?
ПРАВИЛО ТЕМЕ:
Пишите о печењу ракије, припреми кома, куповини ракије, анегдотама сракјом или питајте шта вас интересује у вези процеса. Молим без празног кокодакања, на јасно дефинисаној теми. Хвала.

Брате, стави још неки видео..овако опразно делује. +

Ja konto nova šprdnja na račun Kaizena :D

Ovo što reče Makaronac.

Вац двојица на свакој теми у тандему коментаришете. Срчићи <3

Скинуо сам фолклор.

Не разумем се превише у производњу, али у потрошњу ракије свакако. Некако се увек погоди да нисам кући кад се пече, јебем ти школу и ко је измисли.

Ovo što reče Thilmo.

Dragisicu, a jel mozemo da postavljamo pitanja?

Da kažem da je najveća zabluda u vasioni i bližoj okolini da ni gram šećera se ne treba stavljati u rakiju. Od 3 do 5 % bez problema ide, svaka kila šećera se isplati sa kilom rakije. Imali smo kazan, u osnovnoj i srednjoj školi i nešto fakulteta sam radio kao peci-pajstor, odmenjivao oca i đeda. Ali bez problema 3 do 5 %. Ko kaže da može da oseti da je taj procenat šećera ubačen u rakiju, ili sere k'o foka (najverovatnije), ili je potrefio slučajno (manje verovatno) ili je neki iksmen (postoji mogućnost, doduše minimalna).

Lukse, ajde onda tebe da pitam. Pekao sam pre neki dan rakiju sa komsijom, pa se potegla tema. Ali nije ni on znao odgovor.
Kako se komina "skladisti" kada se rakija pece zimi? Jel se hermeticki zatvori ili kako?

Ne možeš je zatvoriti hermetički. Najbolje je da je sipaš u ono veliko plastično bure za kiseo kupus i ušuškaš starim ćebetom.

Ne bi trebalo hermetički zatvarati da nema ni malo vazduha, samo pokriješ nečim preko bureta (lim, daska, šta imaš, i staviš ciglu gore preko, to je to), preko komine se svejedno stvori ona korica. Ako imaš kakvih ćebadi prekriješ i obložiš da ne mrzne. U svakom slučaju, ne bi trebalo uopšte čekati tako dugo, ako nije kakav zort, uvek ćeš biti na gubitku kad stoji komina duže od 4 sedmice.

Луксе, мој стари је једаред испекао ракију без шећера и касније у варен ком, ставио шећер и испекао нову туру. Изнео на пробу. Народ тврдио да је она чиста шећеруша, а да је шећеруша врхуска јер нема шећера у њој.
Него јеси ли када пекао Виљамовку. То мене тренутно боли. Сакупио сам преко 200 кг крушке и ево га кува. 22. септембра идемо у казан. Једно 5 година већ стари покушава са крушком и сваки пут испадне неки шпиритус. Пробао сам тастову ракију од крушке виљамовке. Одлична. И сад ме мучи што смо сакати па је наша ракија гора. Зато сам се умешао ове године да пробам ја да исправим ствар. Сјебо сам гомилу слободног времена.

O tome ti pričam. ;-)

Sad nemam vremena, postovaću kasnije o kruški.

Тзв колач. Хоће да дође до накнадног врења, услед промене температуре, гравитације или кавитације. Ако тај колач упре у горње сужење чабра, направи се притисак, па хоће да попуца буре и да оде све у курац. Док ти приметиш, оно истече све течно. Зато треба с времена на време проверити тај колач, померити га мало.

Е тако је мени увек.
Него о чему се ради. Мето сам једно 2 кг шећера.... Што је испод просека. Моји плачу, све им жао што ће бити мало ракије. Него.
То буре је лепо кувало, јер су моје крушке врхунские, што сам их ја одлагао да сазрију или брао зреле или када их почне јести оса. Кувале су полако. Чак сам обезбедио и уземљену позицију у ладовини, за оне врућинчине што су биле. Када сам ставио шећер, почеле су да кувају као луде. У упутству пише, да ако кувају јако неће бити укуса. Јесам ли већ усрао мотку?
Други део проблема је што је мој стари ликопитекус вулгарис. Човек хоће да му буде ракија бистра. А посебно што је мало изгорео од дестилата, тера сваку ракију на 23 града (превод 58 степени). Када то ради са шљивом, буде мало мање питка, кајсија буде одлична, али остале ракије немају ни мириса ни укуса. Доста виљамовки које сам ја видео су биле мутне. То је зато што су биле, ту негде око 16 гради. Помагај.
Бтв. Ја сам казан мајстор од 17. године. Била нека прилика да сви старији овере и заспу поред казана, па сам ја истерао од краја. Него нећу да се правим паметан, па се зато саветујем (јебо ме Декарт).

Znam da ćaća moje prijateljice pravi viljamovku, kad skupi plodove ostavi ih da miruju oko mjesec dana, da nadođu šećeri, a vrenje obavlja na nižoj temperaturi i vrlo tiho, lagano.

Не ваља затварати херметички комину. Код врења долази до испаравања метил алкохола из комине, који је иначе отрован, па ако је затворен поклопац, често се дешава да метилен поквари комину. Иначе, комина је зрела након 21 дана за печење (говорим за шљиву, мава вјерујем да је и за остало воће слично). Сваких 6 дана се понавља процес врења у комини и тад је комина најбогатија етиленом, који је и основа свих алкохолних пића, па је тад најбоље пећи ракију, због количине, значи 21. дана, па 27. и тако даље. Не би требало пуно чекати са комином, мада ја немам искуства до сад са тим да чекам на зиму да печем. Обично се успреми код мене шљива крајем августа, па се пече најкасније до средине октобра, зависи од обавеза.

Што се тиче ватре на којој се пече ракија, код мене се у крају преферира да то буде на тихој ватри од грања, гравобог најчешће. Не треба накркати под казан ватру као кретен, јер се често деси да загори комина у њему, па ракија добије чудан укус. грање и полако, ко нема живаца да џеџи око казана, не треба ни да пече ракију.

Што се тиче земљишта за воће, најбитније је, ако правиш себи воћњак да знаш колико ти је кисело земљиште и како поједине сорте опстају на њему. Ја мислим да анализа земљишта не кошта много, распитај се, па онда сади, боље него напамет да рокаш. Што се сунца тиче, шљиви одговара да је баш на осунчаном терену. Ту не можеш да оманеш.

Што се кајсије тиче, није то више дрво за неке наше просторе, промијенила се доста клима у посљедње вријеме, никад не знаш каква ће година бити. Често се деси да због оштре зиме и мраза почетком јуна не угледаш ни једну једину кајсију на грани. Ова година је била изузетак, буквално је родило све од воћа.

Ја сад планирам кад завршим факултет да са маторим разбацим један воћњак још, једно 200 стабала, за моју душу, па ће бити ракије.

Moji nikad ni grama šećera ne stavljaju, ali zato čekamo dok šljive ne sazriju da budu slatke kao med :)

Kad rode sve imamo 6-8 tona. Dok familija koja ima više toga za obrati mora ranije početi skupljati, pa mahom i nepotpuno zrele šljive, pa moraju dodati malo šećera da bi podstakli vrenje. Da li moraju ili su samo navikli na to, ne znam...

Zrele šljive, to je prvi uslov valjda za dobru rakiju.