Nađoh ovo na netu, nije za definiciju (da ne bi bilo kopi/pejst) ali je zanimljivo.
Neobično sporazumevanje neimara s gradilišta diljem zapadne Srbije
"Banjački" jezik zidarski tajni kod
Internim jezikom majstori se najčešće služe kada ne žele da ih čuje gazda kod kog rade. Kod dobrog domaćina kažu: "Šumne voluške i žaren lefac" (dobre pare i pečen ovan), a za lošeg govore: "Ckamni kulin i kuluša" (loš gazda i gazdarica)
BAJINA BAŠTA - "Banjački" jezik omiljen je kod majstora građevinske struke iz istočne Bosne i zapadne Srbije. Oni se njime služe najčešće kada idu da rade u drugim krajevima. Jedan od onih koji zna mnogo reči ovog neobičnog jezika je i Radoje Marković iz Okleca.
- U majstoriju sam krenuo odmah po dolasku iz vojske. Od starijih zidara naučio sam da se služim "banjačkim" govorom, koji su naši preci u zapadnoj Srbiji prihvatili još u tursko vreme od kolega zidara iz Osata kod Srebrenice - kaže Radoje i dodaje da u svakom poslu ima tajni koje ne moraju svi da znaju.
- Mi se "banjački" sporazumevamo kad želimo nešto da sakrijemo od gazde i gazdarice kojima radimo zgradu. Nije lepo da kolegu obrukamo ako nešto nije uradio kako treba, već ga upozorimo "banjačkim" govorom da ispravi grešku. Bilo je i neprijatnih situacija. Sećam se da smo osamdesetih godina prošlog veka zidali kuću nekom čoveku iz Novog Sada. Glavni majstor je bio nezadovoljan kako nas je gazdarica hranila, pojila i duvanila, pa je na krovnoj gredi napisao krupnim slovima: "Kaštra se sažarila, a kuluša ćemica se smerala". To znači: "Kuća izgorela, a gazdarica, kučka, crkla". Pitala nas je šta ono piše na gredi. Naravno da joj nismo kazali. Ipak, neko od majstora sa drugog gradilišta joj je protumačio tekst sa grede. Toliko se naljutila da nas je odmah isplatila i najurila sa gradilišta, iako poslovi nisu bili završeni.
Milutin Ilić iz Ćeranića u majstoriju ide još od 1962. godine. Najčešće je u okolini Beograda. I on je odličan poznavalac "banjačkog" govora.
- Najviše sam naučio ovaj jezik od starog majstora Milije Radivojević. Podsticao nas je da napravimo učinak obećavajući da nas na kraju čekaju"šumne voluške i žaren lefac" (dobre pare i pečen ovan). Kad ogovaramo gazdu i gazdaricu, mi kažemo: "Ckamni kulin i kuluša". (Loši gazda i gazdarica). Kad gazdarica počne da postavlja ručak, mi jedni druge obaveštavamo tako što kažemo "Evo kuluše i Antonija" (Evo gazdarice i ručka). Ako vidi lepu ženu, majstor će reći: "Šumna tremka".
Milenko Radovanović iz Rogačice je takođe dugogodišnji građevinac pečalbar.
- Radimo najčešće oko Železnika, Beograda, Zemuna, Valjeva... Brzo sam naučio "banjački" govor i volim da se služim njime. Kad mi tako pričamo, gazda nas pita koji je to jezik. Mi mu kažemo da je to neka vrsta italijanskog. Sećam se da smo jednom zidali vikendicu u Grockoj. Bila je kišovina. Kolega Svetozar Bošković imao je pocepane čizme. Dođe gazda i pita fali li šta. Svetozar mu reče da ima svega, samo mu nedostaju kećaške (cigare). Sutradan dolazi gazda i nosi nove čizme i daje ih Boškoviću. Ovaj se iznenadi, ali brzo shvati da gazda nije razumeo reč "kećaške". Tako neočekivano majstor dođe do novih čizama.
"BANJAČKI" REČNIK
Hleb - buke, jesti - aniti, gavra - kafa, piti - vizati, pivo - ruško, majka - kljaja, gazdarica - kuluša, gazda - kulin, jesti - aniti, keser - baltać, testera - baltara, malter - ćamur, skloniti - smerati, ovca - lefica, kučka - ćemica, vo - bukavac, krava - bukulja, zid - kamornjak, auto - ligure, doći - dočkojiti, cigarete - kećaške, žena - tremka, meso - mišotina, rad - banež, pare - voluške, razume - raskećurava, dobar - šuman, ručak - antonije, majstor - banjak, rakija - šulja, glava - vantača...
Nađoh ovo na netu, nije za definiciju (da ne bi bilo kopi/pejst) ali je zanimljivo.
Neobično sporazumevanje neimara s gradilišta diljem zapadne Srbije
"Banjački" jezik zidarski tajni kod
Internim jezikom majstori se najčešće služe kada ne žele da ih čuje gazda kod kog rade. Kod dobrog domaćina kažu: "Šumne voluške i žaren lefac" (dobre pare i pečen ovan), a za lošeg govore: "Ckamni kulin i kuluša" (loš gazda i gazdarica)
BAJINA BAŠTA - "Banjački" jezik omiljen je kod majstora građevinske struke iz istočne Bosne i zapadne Srbije. Oni se njime služe najčešće kada idu da rade u drugim krajevima. Jedan od onih koji zna mnogo reči ovog neobičnog jezika je i Radoje Marković iz Okleca.
- U majstoriju sam krenuo odmah po dolasku iz vojske. Od starijih zidara naučio sam da se služim "banjačkim" govorom, koji su naši preci u zapadnoj Srbiji prihvatili još u tursko vreme od kolega zidara iz Osata kod Srebrenice - kaže Radoje i dodaje da u svakom poslu ima tajni koje ne moraju svi da znaju.
- Mi se "banjački" sporazumevamo kad želimo nešto da sakrijemo od gazde i gazdarice kojima radimo zgradu. Nije lepo da kolegu obrukamo ako nešto nije uradio kako treba, već ga upozorimo "banjačkim" govorom da ispravi grešku. Bilo je i neprijatnih situacija. Sećam se da smo osamdesetih godina prošlog veka zidali kuću nekom čoveku iz Novog Sada. Glavni majstor je bio nezadovoljan kako nas je gazdarica hranila, pojila i duvanila, pa je na krovnoj gredi napisao krupnim slovima: "Kaštra se sažarila, a kuluša ćemica se smerala". To znači: "Kuća izgorela, a gazdarica, kučka, crkla". Pitala nas je šta ono piše na gredi. Naravno da joj nismo kazali. Ipak, neko od majstora sa drugog gradilišta joj je protumačio tekst sa grede. Toliko se naljutila da nas je odmah isplatila i najurila sa gradilišta, iako poslovi nisu bili završeni.
Milutin Ilić iz Ćeranića u majstoriju ide još od 1962. godine. Najčešće je u okolini Beograda. I on je odličan poznavalac "banjačkog" govora.
- Najviše sam naučio ovaj jezik od starog majstora Milije Radivojević. Podsticao nas je da napravimo učinak obećavajući da nas na kraju čekaju"šumne voluške i žaren lefac" (dobre pare i pečen ovan). Kad ogovaramo gazdu i gazdaricu, mi kažemo: "Ckamni kulin i kuluša". (Loši gazda i gazdarica). Kad gazdarica počne da postavlja ručak, mi jedni druge obaveštavamo tako što kažemo "Evo kuluše i Antonija" (Evo gazdarice i ručka). Ako vidi lepu ženu, majstor će reći: "Šumna tremka".
Milenko Radovanović iz Rogačice je takođe dugogodišnji građevinac pečalbar.
- Radimo najčešće oko Železnika, Beograda, Zemuna, Valjeva... Brzo sam naučio "banjački" govor i volim da se služim njime. Kad mi tako pričamo, gazda nas pita koji je to jezik. Mi mu kažemo da je to neka vrsta italijanskog. Sećam se da smo jednom zidali vikendicu u Grockoj. Bila je kišovina. Kolega Svetozar Bošković imao je pocepane čizme. Dođe gazda i pita fali li šta. Svetozar mu reče da ima svega, samo mu nedostaju kećaške (cigare). Sutradan dolazi gazda i nosi nove čizme i daje ih Boškoviću. Ovaj se iznenadi, ali brzo shvati da gazda nije razumeo reč "kećaške". Tako neočekivano majstor dođe do novih čizama.
"BANJAČKI" REČNIK
Hleb - buke, jesti - aniti, gavra - kafa, piti - vizati, pivo - ruško, majka - kljaja, gazdarica - kuluša, gazda - kulin, jesti - aniti, keser - baltać, testera - baltara, malter - ćamur, skloniti - smerati, ovca - lefica, kučka - ćemica, vo - bukavac, krava - bukulja, zid - kamornjak, auto - ligure, doći - dočkojiti, cigarete - kećaške, žena - tremka, meso - mišotina, rad - banež, pare - voluške, razume - raskećurava, dobar - šuman, ručak - antonije, majstor - banjak, rakija - šulja, glava - vantača...
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/09/08/srpski/RG06090701.shtml