Prvi čulni utisak koji nam odaje ovaj biser Janine celokupne karijere jeste muzički uvod repetitivne forme koji stvara iluziju o mirnoći pesme i budi predosećanje da će i tekst, poput muzike, biti prilično jednostavnog karaktera. Ono što odmah ruši sve iluzije nastale tokom uvodnih taktova jeste već prvi Janin otpevani ton, koji je akcentovan, ne bi li što bolje potkrepio nemogućnost povratka u prošlost i lament nad nastalom situacijom – nešto se nije desilo i na samu pomisao na to, muzički tok, zajedno sa tekstom, poput kakve arijete nam govori da je Jana zbog toga devastirana. Ono što Janinu bol sputava i pravi izdrživom jeste ponavljanje poput onog s početka... i na muzičkom i na lingvističkom nivou (iako se reči blago razlikuju, gramatička struktura je ista). Tu već naslućujemo Janinu poruku, iako nismo stigli do poslednjeg dela forme koju Jana u ovoj pesmi religiozno poštuje (A B B C C D D A B B C C D D D D, uz napomenu da se A sastoji iz dva konstituenta a1 i a2, muzički analogna, a različita po tekstu), poruku da je sve na ovom svetu vrlo lako predvidivo, očekivano, da se ponavlja, pogotovu u komplikovanom ljubavnom odnosu (u šta nas Jana odmah uvodi pominjući još jednu ženu – kao treće teme ljubavnog trougla) koji može zadesiti dvoje ili više ljudi. Prelazeći na narednu sekciju, Jana ostavlja kajanje iza sebe, prekida sa ispitivanjem sudbine i svega što se moglo desiti da su se stvari odigrale drugojačije u toku prethodnog dana. Jednostavnom pauzom za vazduh, ona razlučuje šta je bitno... Svakim sledećim muzičkim prelazom, ona prelazi u novo stanje svesti, koje je sve bliže očekivanom razrešenju. Jana polako shvata da ona nije igračka, već samosvesna žena, a kasnije će to i muškarcu kome peva jasno staviti do znanja i tako izbeći svaki ambigvitet.
"Sinoć si mi hitno trebao, danas mi je dobar bilo ko..." U Janinim pesmama generalno, a i ovde je to slučaj, za razliku od mnogih pevačica, koje plaču nad svojom nesrećnom sudbinom, možemo da primetimo veoma jak motiv odlučnosti, kao simbol jake i samostalne žene današnjice. Jana tom rečenicom postaje uzorom cele generacije sredovečnih raspuštenica koje su dovoljno spretne u svom poslebrakovnom ljubavnom životu (možemo da anticipiramo da je Jana pre opevane veze već imala nesrećan brak ili dužu vezu, po brzini kojom stvari dopiru do njene svesti), i koje, samim tim što ne mare za osudu okoline, mogu svoj život da žive punim plućima. Iako su joj muškarci potrebni, ona može bez njih, ali ističe, kao lajt motiv, činjenicu da postaje jača ako je povređena, postaje grublja ako joj nije sve po volji i, najzad, postaje pametnija ako je ostavljena, iako Jana u svojim numerama ostavlja jako malo prostora za takva scenarija. Jana sada napušta na prvi znak muške slabosti, uspostavljajući pritom konačno reciprocitet između polova, govoreći da je sada "jači" pol taj koji mora biti jak, koketirajući sa kompletnim opozitom tradicionalne mačističke slike muškarca u srpskom patrijarhalnom društvu. Kao vrhunac, Jana ostavlja za kraj veoma imperativno obraćanje svom “bivšem” (kasnije ćemo dati tumačenje i osvrnuti se zašto je to možda “bivšem”, a ne bivšem) muškarcu, koji je, iako već dovoljno pogođen u muškost, sada ostavljen da potpuno ponižen ode kod druge žene, koju je ljubio. Čijoj kući on odlazi? Na početku refrena, Jana se opet igra rečima. Njen ravan ton i indiferentnost prilikom izgovaranja najvažnijih reči i poruke pesme kao da nam opet govori o njegovoj predvidivosti. Dok izgovara «Kući, kući», slušalac biva u kompletnom šoku, jer se za trenutak prepušta misli da je Jana zapravo ta druga žena. Pesnik je na ovom mestu namerno hteo da iznenadi i slušaoca da probudi iz komatoznog stanja, jer lirski vrhunac nije odgovorio i melodijskim. Lirski subjekat ipak ostaje neprikosnoven, nedodirljiv i nadasve inspirisan sopstevnom pobedom, jer svoje misli pronuncira jednostavno i sa lakoćom, ne bi li po poslednji put stvorio privid jake žene... Ali, da li je lirski subjekat (Jana) zapravo uspela da ostane jaka do samog kraja? Namerno se koristim navodnicima sa bivši i sintagmom privid jake žene. Ono što nam pesnik tek na kraju otkriva jeste da će ipak postojati verovatno i drugi put. Time Jana baca u vodu sve ono što je borbom pokušala da dobije u prethodnim trenucima. Ono što se slušaocu i čitaocu stavlja na dalje tumačenje jeste reakcija njenog dragog. Međutim, iz iznesenog, kao i iz tona, i odlučnosti (koja je u stvari bila znanje i odluka da nije kraj svega, pa odatle hrabrost da se bude odlučan), dâ se pretpostaviti da je on već navikao na ovakve situacije i da ništa od ovoga nije prvi put. Utisak koji je stvoren s početka da Janine repeticije govore o opštim mestima sada se pretvara u novi utisak (a i u praktično činjenicu) da je reč o konkretnoj situaciji koja se ponavlja. Stoga, ono što se dalje može zaključiti, bez ikakve bojazni da ćemo ući u sferu imaginarnog i asumpcija, jeste to da on ceo njen atrofirani spev najzad shvata ne kao odlučnu misao koja bode, reži i boli, već ga sa mnogo više znanja koje o njoj ima od nas, razumeva kao obično zvocanje koje će par ruža i nekoliko lepih reči i obećanja uspeti da pretvori u pomirenje. Na samom kraju osvrta, moram se vratiti opet na opšte mesto... Da li je Janin imperativ, da bude jaka i samostalna, odbranjen? Možda je izražena njega autodestruktivnost, koja nam pod maskom nezainteresovanosti govori da ona ipak nije kadra da bude nosilac nove antipatrijarhalne svesti (ona, kao lirski subjekat, ne Jana kao osoba!), već tek da se poigra sa kojim stereotipom, na koncu se predajući njemu.
Poput ozbiljnog analitičara, moram ostaviti prostora i za drugi scenario u kome “Drugi put ponovo dođi kasnije” ipak označava njenu moralnu pobedu. Možda je ipak ona ta koja je utvrdila pravila igre. Ako bismo na tren izašli iz stereotipa da je ženi potreban muškarac da bi funkcionisala, možemo da stvari osmotrimo iz drugog ugla: mi ne znamo ništa o tipu veze koji ona ima sa njim. Kao što je već predloženo ranije, ona svojim tonom, emocijama i muzikalitetom ne izlazi do samog kraja, što bi mogao biti znak još jedne stvari... da stvari nikada i nisu postale ozbiljne ili monogamne između njih. U tom slučaju, ona sada preuzima kormilo i glasnogovori o svojoj otvorenoj vezi, grubo naglašavajući da će sledeći sastanak (“drugi put”) zavisiti samo od nje, i da će čak i da se održi isključivo pod njenim uslovima. Ona blago ironiše i stavlja ga u nezavidnu situaciju, jer bi se od njega, kao “manje emotivnog pola” očekivalo da bude taj koji će da druge koristi za telesne užitke. Pevajući javno o tome, ona čini da on gubi kredibilitet kod svojih muških prijatelja, koji je stvorio imajući dve seksualne afere istovremeno.

ako je ovo postao nas undergorund rep ili rep onda smo duboko u govnimai nemoj neko da se se naso da mi prica o repu verujte mi na rec slusam i bavim se repom duze nego sto vi znate za isti jos samo fali da pocne da se bavi freestyle